Može na utakmicu, ne može u učionicu
Lajovićeva kao zbunjući za decu navodi i primere segmenata života koji se potpuno normalno odvijaju, bez obzira na koronu, deca ih vide, a u mnogima i sama učestvuju. Ona kaže da je to, ne samo zbunjujuće, da je pre svega, kako kaže, životno nekorektno.
„Hajde da postavimo na tas sportski događaj ili kafić, klub ili pozorišnu predstavu. Ovim ne želim da kažem da sam protiv toga, ali ako može da se ide u pozorište, u kafić, na utakmicu, čemu sve ovo. Pre neko veče je u Areni bio jedan veliki značajan sportski događaj, ali zar je moguće da neko misli u ovoj državi da je škola manje važna?! U ponedeljak deca ne idu u školu, a juče su mogla da odu na utakmicu, bilo je mnogo roditelja sa decom, bez maski, bez rastojanja, bez poštovanja osnovnih epidemiološki mera“, kaže Lajovićeva.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Ona podseća da smo sličnu sliku mogli da vidimo i dan ranije, na državni praznik, takođe je bilo mnogo ljudi na istom mestu. Dodaje da sve ove slike vide i deca koja se pitaju zašto za njih važe druga pravila.
„Zapravo im šaljemo poruku – sve je ovo drugo važnije od škole. Ako možete da idete na
utakmicu, koje je logično objašnjenje zašto se ne može u školu? Ja ne umem da ga nađem, sa toliko godina iskustva, ja ne znam šta bih rekla deci, odnosno učenicima, kad bi me pitali zašto je dozvoljeno da se ide na ova mesta, a škola ide online“, ističe.
Rupe u znanju teško nadoknadive
Lajovićeva dodaje da je nedavno radila projekte sa srednjoškolcima iz raznih škola, dominantno gimnazijalcima. Kaže da se svi kojima je iole važna škola, kojima je stalo da budu dobri đaci, strašno žale i kažu da su svesni da ne znaju dovoljno, da su svesni da imaju ogromne rupe u znanju i da ne znaju kako će to nadoknaditi.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
„Oni koji su blizu mature pitaju se, ako je i na fakultetu tako, šta onda. Jedan dečak mi je
rekao, ja želim da studiram medicinu, ali se bojim kakav ću ja biti lekar, ako to bude izgledalo kao ovo. Pa ja neću biti siguran u to kako lečim ljude. To vam kaže dete od 17 godina, znači i oni su zabrinuti za taj aspekt. A kad završi škola, kad prođe vreme kad su online, oni izađu napolje ili u kafiću ili negde u kraju i druže se, stvarno ne razumem u čemu je suština“, kaže Lajovićeva.
Ona smatra da bi odrasli, oni koji su nadležni za organizaciju, ali i roditelji, trebali da porazgovaraju sa decom, pre svega sa učenicima sedmih i osmih razreda i srednjoškolcima, jer su oni već dovoljno zreli da mogu da daju konstruktivan predlog šta činiti u ovoj situaciji, uostalom do danas ih niko nije pitao šta im nedostaje.
„Hajde da nešto uradimo, da probamo da pratimo neki tok i da izađemo iz ovog začaranog kruga stvaranja nereda, jer mi živimo u jednom sistemu koji sad više nema nikakvu strukturu. Upravo to je prava reč, faktički nema strukture. Od petka do ponedeljka ne znate šta je, ne znate ko će, kako će, šta će… Kakvu poruku društvo šalje? Koliko nam je škola važna, koliko nam je obrazovanje važno, osim deklarativne priče“, zaključuje Lajovićeva.
