Deca su zbunjena haosom izazvanim koronom, previše je nereda koji ostavlja ozbiljne posledice na generacije. Prelazak na onlajn nastavu, koja važi danas, a sutra ne, zbunjujući je za decu, ali i za celu porodicu, roditelji rade i ono što treba da radi sistem, ocenjuje za Sputnjik psiholog Biljana Lajović koja apeluje na nadležne da čuju i glas dece.
Zbog sve lošije epidemiološke slike, od ponedeljka 20. septembra đaci sedmih i osmih razreda u devet opština prelaze na kombinovanu nastavu. Učenici srednjih škola u 45 gradova, uključujući i Beograd, imaće nastavu koja podrazumeva kombinovanje odlaska u školu i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe.
Treći model, isključivo onlajn nastava, uvodi se u srednjim školama osam opština najviše pogođenih koronom, kao i na Kosovu i Metohiji.
Ministarstvo prosvete objavilo je i šta činiti u slučaju da se virus pojavi u razredu, a pravila postupanja zavise od toga po kom je od tri modela nastava organizovana, odnosno da li su odeljenja podeljena u grupe.
Posledice pandemije i haosa u školama po decu
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Školski psiholog sa bogatim iskustvom, Biljana Lajović, kaže da se nedovoljno govori posledicama života u pandemiji po decu, a da ponovni prelazak na onlajn nastavu možemo da posmatramo iz nekoliko uglova.
Prvi je ono što je bazična stvar sistema obrazovanja, da obrazuje decu, da ih nauči da misle, rešavaju probleme, da ih nauči da uče.
Lajovićeva je sigurna da je ta osnovna funkcija u lošem stanju, da efekti nisu dobri, ali da je jednako važan drugi deo ove priče, psihološki aspekt, posledice koje su po decu pogubne.
„Deci se remeti razvijanje, odrastanje, druženje, učenje socijalnih veština. Treći ugao se odnosi na organizaciju porodice, jer kad god imate pristupe koji su čas ovakvi, čas onakvi, to potpuno remeti porodičnu dinamiku. Uvodi roditelje u novu ulogu za koju oni nisu
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
obučeni. Roditelji ne postoje zbog toga da bi decu učili, nego postoje zbog toga da bi bili roditelji, da bi obavljali svoje potpuno drugačije uloge u odnosu na one koje obavljaju učitelji i nastavnici“, kaže Lajovićeva.
Ugrožene generacije i zdravlje nacije
Naša sagovornica radila je u Institutu za unapređenje obrazovanja Republike Srbije, kao koordinator jedinice za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete, bila je i savetnik ministra za razvoj obrazovanja, a dve decenije radila je kao školski psiholog, bavila se i psihoterapijom. Iako je u penziji, još radi sa decom.
Ona dodaje da je svesna da smo u pandemiji, u posebnim uslovima, ali da situacija koja se neprestano menja i razlikuje u odnosu na različite grupe, stvara potpuni nered. Kaže da je ozbiljno zabrinuta kako će se sve ovo odraziti na generacije, na zdravlje nacije.
„Mi već imamo situaciju da se svaki previše dinamičan period, koji je bio poslednjih 20 i
nešto godina, uvek odražava na decu. Od 90-tih godina imali smo štrajkove, mobilizacije i ratove, 1999. godine i bombardovanje. Mi stalno imamo neko vanredno stanje. U takvim
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
uslovima, jednog ozbiljnog stanja produženog stresa u kome žive naša deca, u kome živimo mi, u kome svaka nedovoljno dobra organizacija još potencira negativan efekat, zaista mislim da je ovo previše. Možda je gruba reč da kažem, haotično, ali ovo unosi previše nereda i ostavlja ozbiljne posledice“.
