Osim saopštenja na RTS-u, deklaracija iz Tirane nije bila u žiži interesovanja medija koji su najklonjeni vrhu države.
Da je Srbija stala iza dokumenta iz Tirane, u utorak kasno sinoć javnost je izvestio Radio
slobodna Evropa (RSE). Ovaj medij saopštio je da EU „pozdravlja činjenicu da partneri sa Zapadnog Balkana usaglašavaju sa tačkama iz dokumenta”, što između ostalog uključuje odluku o uvođenju sankcija Rusiji.
Kako je RSE dalje saopštio, u usvojenoj deklaraciji se dalje ističe neophodnost da svi učesnici dele „zajedničku odgovornost i zajedničke vrednosti“. Da je dokument nastao potvrdio je i European Western Balkan (EWB), koji je objavio da su lideri EU i Zapadnog Balkana zajednički stali iza deklaracije.
Iako smo navikli da Vučić u „prajm tajmu“ govori o svim izazovima, ali uspesima u
spoljnoj i unutrašnjom politici, u utorak uveče nismo videli nikakve emisije ili velike pohvale za deklaraciju iz Tirane.
Simptomatično je da Vučić nije želeo da glasno kaže da je stao iz deklaracije, niti i to da je ovo uspeh Srbije. Možda je želeo da ovaj uspeh proslavi sam. A možda samo ne želi da društvo iz Moskve čuje za uspehe.
Šta sve piše u deklaraciji koju je Vučić „sakrio“ od građana
U deklaraciji, koja ima 33 tačke lideri EU naglašavaju da ostaju najbliži partner, glavni investitor, trgovinski partner i najveći donator za region, takođe podstiču na važnost
reformi i naglašavaju da će podržavati opredeljenost partnera Zapadnog Balkana za inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa.
U dokumentu na prvom mestu navode da su oni, „lideri EU i njenih država članica, uz konsultacije sa liderima Zapadnog Balkana, održali Samit, prvi put u regionu Zapadnog Balkana i zaključili da eskalacija agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine ugrožava evropski i globalni mir i bezbednost“.
EU u jednoj od tačaka pozdravlja odlučnost partnera Zapadnog Balkana da podrže temeljne evropske vrednosti i principe u skladu sa međunarodnim zakonima, jačanjem demokratije, vladavine prava.
Deklaracija naglašava i potrebu za trajnim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i za povećanom podrškom za dobro upravljanje, unapređivanje ljudskih prava, ravnopravnost polova i prava osoba koje pripadaju manjinama.
Veliki segment posvećen je i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, koja uključuje uvođenje restriktivnih mera.
