NJeni kritičari, ne bez ironije, reći će da je Čomićkino „kreativno“ tumačenje evropskih dokumenata sasvim u duhu njene prošlosti, s obzirom na to da je svojevremeno bila ponosita polaznica tzv. Kumrovačke škole Saveza komunista, i zato ih ne čudi što nastavlja politiku koja se na toj školi učila i koja je zacrtana još na Drezdenskom kongresu i na kraju dovela do odvajanja i nacija i teritorija koje su bile sastavni deo srpskog etničkog prostora.
Mnogi danas, ne bez revolta, podsećaju da su oni koji promovišu vojvođanski identitet isti ljudi koji podržavaju lažnu državu Kosovo, koji su podržali Mila Đukanovića i njegov
pokušaj otimanja srpskih svetinja u Crnoj Gori, da to društvo čine i potpisnici „Apela 88“ i oni koji zločin u Srebrenici promovišu u genocid i podržavaju Inckov zakon, a za Srbe tvrde da su sami krivi za bombardovanje 1999. godine.
Iako vojvođanska nacija (još) ne postoji, cinični posmatrači našeg političkog života misle da će je glupost nacije koja postoji vrlo uspešno napraviti, misleći, valjda, na toliku tolerantnost prema pomenutim kompradorima koji deluju čak i iz vlade. I zaključuju da će posle kukati kako je to uradio Zapad, CIA, komunisti…
Slobodan Ikonić (pecat.co.rs)
