Većina vojnih eksperata se slaže u oceni da su prednost u ratu Azerbedžanci stekli zbog korišćenja bespilotnih letelica. Turski dronovi su navodili azerbejdžansku artiljeriju na ciljeve. A udarni “barjaktari” su navođenim raketama uništavali objekte na zemlji.
Dilema je samo ko je upravljao turskim “bajraktarima”, azerbejdžanski ili turski oficiri operatori. Izraelske dronove – samoubice “HAROP”, Baku je kupio ranije i bilo je dosta vremena da se njeni ljudi obuče kako da ih koriste.
Upravo sa njima su uništeni reaktivni sistemi “Smerč” i operativno-taktičke rakete “elbrus”. Kao i više radara i lansirnih rampi S-300. Azerbejdžanci su koristili i izraelski
dron “orbiter”. Azerbejdžanci su prvi put upotrebili dronove protiv Jermena u aprilu 2016. kada su na teritoriji Nagornog Karabaha sa bespilotnikom “HAROP” uništili autobus u kome su bili jermenski dobrovoljci.
U Jerevanu su posebno bili ogorčeni na Izrael koji je prodavao Bakuu dronove-samoubice. Kad je Izrael ponudio humanitarnu pomoć Jermeniji premijer Pašinijan je odgovorio da je pošalju teroristima koji ratuju sa jevrejskim oružjem.
Pašinjan je to kazao novinaru “Jeruzalem posta”.Pašinijan je poručio Izraelu da su trebali razmisliti na čijoj će strani biti, ispada da su se opredelili za Tursku koja je dovezla u Karabah plaćenike teroriste.
Jermeni nisu imali novac da kupuju velike količine modernog oružja.Jermenija je od Rusije 2015. kupila oružja za oko 200 miliona dolara, naravno za povoljan ruski kredit, a 2018. za još sto miliona.
Moskovski vojni ekspert Viktor Murahovski, glavni urednik časopisa “Arsenal otadžbine”, procenjuje da je u dvomesečnom ratu poginulo i ranjeno oko 16 hiljada vojnika, obe zaraćene strane približno po osam hiljada ljudi.
Murahovski kaže da je azerbejdžanska armija brojala oko 70 hiljada vojnika. Osim toga, Alijev je mogao mobilisati još 30 hiljada vojnika. Na strani Azerbejdžana je ratovalo oko dve hiljade najamnika koji su bili dovezeni iz Sirije.
Jermeni su ušli u rat bez saveznika. Imali su navijače na Zapadu ali ne i saveznike. To što su u Parizu kritikovali turskog predsednika Erdogana što šalje plaćenike u Karabah, nije imalo nikakvog efekta.
U Vašingtonu su smatrali da su svoju obavezu ispunili kad su se ministri spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana pod pritiskom Amerikanaca dogovorili o primirju koje je kratko trajalo.
I sada predsednik Alijev javno ismeva jermenskog premijera Pašinijana i pita ga gde mu je je status Nagornog Karabaha. Alijev poručuje: Dok ja budem predsednik Nagorni Karabah neće dobiti nikakav status, biće to teritorija Azerbejdžana. Dok u Karabahu budu ruski mirotvorci Jermeni i njihovi hramovi će biti zaštićeni a šta će biti kasnije samo Bog zna.
(Novosti.rs)
