Uprkos dramatičnoj eskalaciji u zalihama novca i vojnog hardvera – uključujući NATO standardnu artiljeriju kalibra 155 mm sposobnu da ispaljuje vođene granate i raketni sistem visoke pokretljivosti – NATO je odustao od obezbeđivanja jurišnih aviona, helikoptera, tenkova po standardu NATO-a, dugog dometa raketnih sistema na bojnom polju i krstarećih raketnih sistema.
Istovremeno, kineska podrška Moskvi ostala je podjednako oprezna. Peking je ponudio
diplomatsku i informativnu podršku – ali je isključio značajnu vojnu saradnju, prisiljavajući Ruse da kupuju dronove od Irana, kanibaliziraju domaće uređaje za kompjuterske čipove i pokušavaju da otkupe helikoptere, rakete i protivraketne odbrambene sisteme od svojih vojnih kupaca širom svijeta u razvoju.
Pretnja američkim sankcijama za njihove globalne operacije dovela je do toga da mnoge vodeće kineske banke kao što su ICBC, Nova razvojna banka i Azijska banka za infrastrukturne investicije povuku kredit i finansiranje iz Rusije.
Kineski energetski giganti kao što je Sinochem takođe su suspendovali sve ruske investicije i zajednička ulaganja. U avgustu je UnionPai – kineski ekvivalent Visa i Masterkard – takođe prekinuo saradnju sa ruskim bankama, navodeći razlog sankcija.
Materijalna motivacija pekinških korporacija da se povuku iz Rusije bila je jasna: pre rata Kina je ostvarila trgovinu sa Rusijom od 100 milijardi dolara (povećajući se za projektovanih 30 milijardi dolara ove godine zahvaljujući povećanom uvozu nafte), ali više od 1500 milijardi dolara sa SAD i EU .
Sa zajedničkom osudom Bajdena i Sija pretnje nuklearnim oružjem na Baliju ranije ovog meseca, takozvano shvatanje „drugog koloseka“ iz marta postalo je javna politika „prvog koloseka“. Zahvaljujući Vangovoj šatl diplomatiji, NATO i Kina su se efikasno uskladili da ne eskaliraju ukrajinsko-ruski sukob, navodi kineski izvor.
Tokom niza sastanaka sa rukovodstvom NATO-a od početka septembra, Vang je obećao da
će iskoristiti značajnu polugu Kine u Moskvi da odvrati Putina od upotrebe nuklearnog oružja, dok je zauzvrat NATO potvrdio da neće pružiti strateško oružje Ukrajini.
Na samitu na Baliju Si (koji podržava indijski premijer Narendra Modi) je javno pozvao na „povratak diplomatiji i naglašavajući hitnost pronalaženja mirnog rešenja“. To je stav koji NATO tek treba zvanično prihvatiti, koji insistira na tome da će Ukrajinci odlučiti kada će doći za pregovarački sto.
Međutim, mnogi visoki glasovi u NATO-u – na primer američki predsednik Združenog generalštaba Mark Mili i francuski Emanuel Makron – nezavisno su sugerisali da Kijev treba da se pripremi za mirovne pregovore.
Kineske bezbednosne garancije ruskih granica pre invazije, koje su date u februaru, mogle bi da igraju važnu ulogu u izgradnji spasonosnog izlaza za Kremlj, kao suprotnost verovatnim bezbednosnim garancijama NATO-a za Ukrajinu.
Cena Kine za njeno mirotvorstvo? Peking se nada da će poboljšati odnose sa NATO-om i Evropom i okončati krvavi i uzaludni rat koji je njegov saveznik Putin započeo tako nepromišljeno.
U Ukrajini se Kina pozicionira, kao naša „poslednja nada za mir u svetu“. Ukrajinci, od kojih će verovatno biti zatraženo da žrtvuju zemlju za mir, možda se ne slažu.
(Oven Metjuz, Spektator)
