Razmere ruske vojne operacije – posebno strogo čuvana tajna blickrig napada na Kijev, za koju čak ni Lavrov nije bio svestan čak 21. februara – iznenadio je Peking. Iako su Kinezi zvanično diplomatski podržavali Putina, okrivljujući NATO za izazivanje sukoba, postojala je duboka (i potpuno osnovana) zabrinutost da je Putin preterao, i da će isprovocirati Zapad na ujedinjeni front koji bi izbegao ograničena operacija u Donbasu.
Putinova pretnja nuklearnom eskalacijom 27. februara uznemirila je svet, uključujući Kineze. Ključni prioritet za Peking bio je da rusko-nato konfrontacija „izbegne bilo kakvu
nuklearnu eskalaciju i da pomogne u postizanju primirja“, rekao je izvor, koji ima redovne lične kontakte sa vođama Narodnooslobodilačke armije Kine (PLA). Sada je Putin – nesmotreno u kineskim očima – odigrao svoju najopasniju kartu odmah na početku sukoba.
Dakle, kada je nekoliko dana kasnije zapretila dalja eskalacija u vidu ponude poljske vlade da Ukrajini isporuči celu svoju flotu lovaca MiG-29 iz sovjetske ere, Kinezi su postali zabrinuti.
Istina, bila je mala verovatnoća da će poljski MiG-ovi napraviti veliku razliku na bojnom polju. Poljskih 26 do 33 aviona MiG-29 napravljeni su početkom 1980-ih za vazdušne snage Istočne Nemačke i prodati su Varšavi za simboličnu sumu od 1 evra svaki 2003. Rumunija, koja je posedovala 20 sličnih aviona MiG-29, povukla ih je iz upotrebe pre mnogo godina.
Ipak, država NATO-a koja je Kijevu isporučila borbene avione bilo koje vrste predstavljala je važan simboličan, ako ne i nužno operativno značajan korak ka direktnom uključivanju NATO-a u sukob. U početku je Vašington bio pozitivan, ali dan kasnije, 8. marta, Pentagon je naglo preokrenuo svoj stav, proglasivši predlog Poljske „neodrživim“.
Šta je promenilo mišljenje Vašingtona? Delimično, to je bila hitna i poverljiva inicijativa za „pozadinski kanal komunikacije“ koju je predvodio Institut za strateške studije Istok Zapad sa sedištem u Velikoj Britaniji, a koja je uključivala bivše evropske lidere i visoke zvaničnike, i koju je na kraju podržalo kinesko rukovodstvo.
Još od Putinove deklaracije o nuklearnoj spremnosti od 27. februara, Kineska vojska je takođe preko vojnih kanala (za razliku od diplomatskih ili političkih) dolazila do visokih ruskih generala sa kojima su imali lični kontakt tokom godina zajedničkih vojnih vežbi.
Cilj Pekinga je bio da osigura, da čak i ako postoji politička odluka o upotrebi nuklearki, da će ruska vojska insistirati da se drži svoje dugogodišnje nuklearne vojne doktrine da ih koristi samo ako bude izazvana napadima na rusko tlo.
Ovim nezvaničnim kontaktima na „drugom putu“, Vašington i kineska vojska su se složili – što je neobično, s obzirom na pogoršanje odnosa tokom predsedavanja Donalda Trampa – da će, ako SAD zaustave sporazum o snabdevanje avionima Ukrajine, pekinški generali dati sve od sebe da smanje Putinovu nuklearnu pretnju na operativni nivo.
„Uspelo je“, rekao je kineski izvor. „[SAD] su odlučile da je snabdevanje avionima korak predaleko.“’
Iako ova inicijativa za „povratni kanal“ početkom marta nije ranije prijavljivana, činjenica da su SAD zadržale suštinski oprezan stav prema isporuci strateškog oružja Ukrajini tokom celog rata, efektivno potvrđuje da je Vašington ostao duboko svestan kineskih zabrinutosti, koje su delile sa mnogim od najvećih nacija u Evropskoj uniji.
