U toj studiji može se videti šta u stvari znači „scenario G2“ – kako svet u kojem pravila igre diktiraju SAD i Kina naziva Fondacija Bertelsman. To je ujedno i scenario u kojem EU nije sposobna da se obraća „jednim glasom“, kada je reč o spoljnoj i ekonomskoj politici i nastupu prema Pekingu. Fondacija tu govori o „svetu u trajnoj krizi“ koji ništa dobro ne donosi izvozno orijentisanoj Nemačkoj.
Mnogo govori i činjenica da bi nemački interesi bili „relativno dobro zaštićeni“ u scenariju
koji predviđa „novi Hladni rat“, u kojem bi uglavnom SAD, Evropa i Kina dominantno određivali svetska zbivanja
Berlinski trust mozgova „Meriks“, koji se u svom radu bavi Kinom, pre nekoliko nedelja sumirao je aktuelnu situaciju po pitanju kineske spoljne i ekonomske politike.
U istraživanju pod naslovom „Korekcija kursa: promenljivi kineski pristup ekonomskoj globalizaciji“ autori ukazuju da donosioci odluka u Pekingu sve intenzivnije diktiraju pravile igre po pitanju ekonomske saradnje s međunarodnim partnerima. To bi moglo da ima ogromne posledice po nemačke firme u Kini.
Strane kompanije u Kini su „de fakto na putu“ da postanu sve više kineska preduzeća, a
ne kao do sada – firme koje su integrisane u globalne distributivne tokove svetske privrede.
„One se ne odvajaju od Kine, više se može reći da svoje poslovanje u Kini odvajaju od svojih globalnih biznisa“ – tako glasi zaključak analize berlinskih stručnjaka za Kinu. I pri tom je to samo jedna, ali ipak ključna posledica nove kineske ekonomske doktrine – poznate pod imenom „dva krvotoka“.
Na primeru nemačkih proizvođača automobila i mašina jasno se vidi u kojoj meri nemački privredni rast zavisi od razvoja kineske konjunkture. Ako Kinezi kupuju mnogo nemačkih proizvoda, onda to Nemačkoj donosi dobru zaradu i garantuje blagostanje u zemlji.
„Da Kinezi proteklih godina od nas nisu kupovali toliko puno automobila i mašina, to onda ne bi bilo dobro za našu privredu. Postoji korelacija između kineskog i nemačkog ekonomskog rasta. To je neugodna istina, ali to je tako. Da li želimo to da ugrozimo u vremenima nakon ere Angele Merkel“, zapitao se nedavno publicista i dobar poznavalac Kine Volfgang Hirn u članku koji je objavio u listu „Berliner cajtung“.
Stranke nove koalicije, kako stoji u ugovoru, žele i ubuduće da forsiraju tesne odnose sa SAD i drugim „partnerima koji dele iste vrednosti, kao što je Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja“. To su zajedničke vrednosti, poput demokratije i ljudskih prava, i one bi u budućoj spoljnoj politici Berlina trebalo da budu malo jače gurnute u prvi plan.
„Želimo i moramo da kreiramo naše odnose s Kinom u okviru dimenzija partnerstva,
takmičenja i rivalstva sistema. Želimo da sarađujemo s Kinom gde god je to moguće, ali imajući u vidu ljudska prava, kao i važeće međunarodno pravo“, navodi se u koalicionom ugovoru buduće nemačke vlade, piše Dojče vele.
Ali, šta će da urade Nemačka i Evropa ako Peking ne bude hteo da prihvati saradnju po pravilima igre „semafor-koalicije“ koja se baziraju na poštovanju određenih vrednosti?
(politika.rs)
