Treća važna tačka su postojeći rizici da ostanete bez gasa iz Turkmenistana. A ovo je najveći gasovodni snabdevač Kine danas. „Kina nije zadovoljna svim što se dešava u Centralnoj Aziji. Povlačenje zapadnih i američkih trupa iz Avganistana, koji se graniči sa Turkmenistanom, povećava pretnju turkmenskoj energetskoj infrastrukturi. Reč je o snabdevanju od 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji će u slučaju rata morati da se zameni preko noći“, kaže Igor Juškov.
Konačno, Kina postaje podložnija Rusiji po ovom pitanju i kako rastu tenzije sa
Sjedinjenim Državama. „Sa teškom eskalacijom sukoba između dve zemlje, Sjedinjene Države mogu da organizuju nedostatak resursa za Kinu. Oni mogu da blokiraju sve što ide ka Kini sa juga kroz Malački moreuz. A tu prolaze i gasovodi i tankeri sa Bliskog istoka i Katara“, napominje ekspert.
Ovaj gasovod je potreban i Rusiji. Evropljani su dosledno izjavljivali da će smanjiti kupovinu ruskog gasa kao deo svoje energetske tranzicije i odbacivanja ugljenika.
Evropa dobija gas sa zapadnosibirskih polja. A upravo gas u Zapadnom Sibiru treba da postane resursna baza za novi gasovod do Kine preko Mongolije – Snaga Sibira-2. Ovo, inače, povoljno razlikuje ovaj projekat od Snage Sibira-1, gde je bilo potrebno ne samo da
se izgradi gasovod do Kine, već i da se razvije nova resursna baza. U slučaju druge cevi, resursna baza je već dostupna i biće potrebna minimalna ulaganja u njen razvoj, rekao je izvor.
„Centralni problem pregovora je cena gasa. Obe strane smatraju da je vreme na njihovoj strani, pa pregovori ne idu tako aktivno.
Rusija veruje da će Kina postati susretljivija kako se njen sukob sa Sjedinjenim Državama zaoštrava. A Peking veruje da će Rusija postati susretljivija kada Evropa smanji kupovinu ruskog gasa, a iz Zapadnog Sibira neće imati kuda“, objašnjava Juškov odugovlačenje pregovora između Rusije i Kine o Snazi Sibira-2.
Zašto se u ovoj priči pojavljuje Mongolija – tranzitna zemlja, pošto se altajski gasovod ranije transportovao pravo u Kinu bez trećih zemalja? Projekat kroz Mongoliju se pokazao povoljan. „Zemlje se više ne plaše tranzita. Malo je verovatno da će Mongolija ucenjivati Rusiju i Kinu tranzitnom cevi, jer je Kina postala veoma jaka i moćna“, rekao je Juškov.
Drugo, skraćuje dužinu isporuke gasa krajnjim potrošačima i uklanja konkurenciju sa centralnoazijskim gasom. Činjenica je, objašnjava ekspert, da je netranzitna ruta dopremala gas do zapadne granice Kine, a Kinezi su morali da vuku gas preko zemlje do obale, gde je koncentrisano glavno stanovništvo zemlje i industrija.
Plus, konkurentski gasovodi iz centralne Azije (Kazahstan, Turkmenistan i Uzbekistan)
dolaze do zapadne granice Kine. To je Pekingu dalo jaku pregovaračku poziciju i omogućilo da od Rusije zahteva veoma nisku cenu.
“Gasovod kroz Mongoliju omogućava da se skrati trasa. Gas iz Zapadnog Sibira dolazi direktno u kineski region aktivne potrošnje goriva”, kaže Juškov.
(Webtribune.rs)
