Pismo koje je nekadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini 2015. uputila tadašnjem prištinskom premijeru Isi Mustafi, pokazuje da je Brisel sve vreme bio neiskren i da još od tada nije statusno neutralan.
U pismu koje je Mustafa objavio preko društvenih mreža, a koje je datirano na 25. avgust 2015, Mogerinijeva navodi da je „shvatanje EU“ takvo da Zajednica srpskih opština (ZSO) „neće biti konstituisana kao treći nivo vlasti i da neće imati izvršnu vlast“.
EU da razjasni da li je statusno neutralna
Ovo bi pre svega trebalo da razjasni zvanični Brisel, kaže nekadašnji jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević, jer razjašnjenjem smisla pisma, razjasniće se i pitanje statusne neutralnosti Brisela.
„Kada pogledate pismo i sve ono što smo do danas imali, jasno vam je da EU, sa jedne strane, nema političku volju, a sa druge strane nema ni instrumente ni mehanizme da odgovorno deluje, potvrdi svoj kredibilitet i da deluje u skladu sa osnovnom postavkom njenog posredovanja — statusnom neutralnošću“, navodi on.
Pojava pisma to pokazuje na delu i ne čudi što je Mogerinijeva pet godina bila neuspešna u sprovođenju Briselskih sporazuma, dodaje naš sagovornik.
Njeno pismo nije obavezujuće jer nije bilo deo pregovora i srpska strana za njega nije znala.
„Zbog toga srpska strana i insistira na izvornom Briselskom sporazumu, koji je stariji od bilo kog sporazuma, pisama ili bilo čega drugog što se naknadno pojavljuje. Briselski sporazum i dopunski sporazum iz 2015. jasno definiše ZSO. Nikakve kasnije revizije, pisma ili stavovi nemaju uticaja na to, niti mogu da dovedu u pitanje njegov izvorni status i potrebu da se primeni u izvornom smislu“, kaže Milivojević.
Ono što je važnije od toga da Priština ne ispunjava obaveze je to što EU ne ispunjava ono na šta se obavezala time što je na Briselski sporazum potpis stavila tadašnja visoka predstavnica Ketrin Ešton, smatra on.
„Zato Briselski sporazum ima međunarodnopravni karakter i pošto su ga čak i u kosovskoj skupštini ratifikovali, to je obaveza koja ne trpi nikakve revizije ili odlaganja. Prema tome,
na probi je EU da ovaj sporazum primeni. To bi, onda, mogla da bude početna osnova za ozbiljniji dijalog o suštinskim pitanjima“, kaže Milivojević.
Neiskren potez Brisela
Za profesora međunarodnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu Bojana Milisavljevića radi se o nekorektnom i neiskrenom potezu EU.
„Ona u ulozi posrednika menja suštinu Briselskih sporazuma. To je ono što nije dobro i što nam ne uliva nadu u poverenje i nastavak dijaloga. Tako nešto ne treba da se radi ukoliko se želi pomoći stranama da reše spor“, navodi on i takođe podseća da je Brisel ugovorna strana u Briselskim sporazumima.
Zbog toga, kada se tako ponaša i EU krši međunarodne obaveze.
„To je nekorektno, ne samo politički, nego i pravno predstavlja prekršaj“, ocenjuje Milisavljević.
Brisel se od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma mnogo puta nije ponašao kako treba, a pismo Mogerinijeve, prema Milisavljevićevim rečima, predstavlja jedno od najvećih povreda sporazuma.
„Naša strana je tu u nezgodnoj situaciji jer očigledno imamo približavanje dve strane – jedne koja bi trebalo da bude neutralna Prištini i mi tu ostajemo izolovani. Na takav način ne možemo da nastavimo pregovore preko EU. Nama je to vezano i sa procesom priključenja, što dodatno komplikuje celu priču“, konstatuje Milisavljević.
