Američki predsednik Donald Tramp objavio je mobilizaciju pripadnika oružanih snaga kako bi zaustavio nerede i bezvlašće. Prethodno, policija, Tajna služba i vojska raščistili su okolinu Bele kuće od demonstranata.
„Ja sam vaš predsednik mira i reda i saveznik svih miroljubivih demonstranata“, rekao je Tramp, navodeći da je Amerika „pod opsadom aktera loših namera“.
„Dok ovo govorim, raspoređujem hiljade i hiljade teško naoružanih vojnika i pripadnika snaga reda da zaustave nerede, pljačke, vandalizam, napade i uništavanje imovine“, rekao je Tramp.
Američki predsednik je odmah posle obraćanja naciji otišao do obližnje crkve Svetog Džona, koja se prethodne noći našla na meti demonstranata.
Tramp je ovu odluku doneo u skladu sa Zakonom iz 1807. godine, kojim se omogućava raspoređivanje američke vojske na teritoriji SAD i protiv američkih državljana. Poslednji put, vlasti su posegnule za ovim aktom 1992. godine u pokušaju da zaustave nerede posle ubistva Rodnija Kinga.
Patrone suzavca i policajci u opremi za razbijanje demonstracija bili su dovoljno ubedljiv argument za učesnike protesta da se udalje od Bele kuće, neposredno pred početak Trampovog govora, navodi RTS.
Tokom akcije policije nije bilo ozbiljnijih sukoba, jer su demonstranti jednostavno ustuknuli pred silom.
Policijskim snagama i Tajnoj službi u pomoć je, neposredno pred početak akcije, stiglo i osam kamiona u kojima se nalazilo po 20 pripadnika vojne policije.
Istovremeno, Pentagon je saopštio da u prestonicu SAD stiže između 600 i 800 pripadnika Nacionalne garde.
Guverner američke države Njujork Endrju Kuomo uveo je – zbog narastajućih crnačkih protesta – policijski čas na celoj njenoj teritoriji.
Biće na snazi od 23.00 do 5.00.
Nemiri su počeli u Mineapolisu gde je bela policija mučila i ubila crnca Džordža Flojda (umro u bolnici ne dolazeći svesti), a nastavljaju se u najmanje 140 američkih gradova.
Nacionalna garda je pridodata policiji u 21 državi.
Analitičari ne isključuju mogućnost da iza demonstracija stoje politički tehnolozi čiji nalogodavci žele da sruše Donalda Trumpa na predstojećim predsedničkim izborima.
Na takav zaključak navodi i činjenica da su protesti tokom dana mirne demonstracije protiv rasizma i policijske samovolje, a sa dolaskom noći počinju prave male ulične bitke.
Sa hapšenjima, požarima, razbijanjem i pljačkom izloga i prodavnica, suzavcem, pucnjacom…
Na uličnim grafitima sve češće se mogu videti pretnje bogatima.
Tokom prvih sedam dana protesta najmanje sedam ljudi je ubijeno. Policajci su ubijeni u Oklendu i Džeksonvilu na Floridi. U Njujorku i Mineapolisu demonstranti su zapalili policijske stanice, ali žrtava nije bilo.
Samo u Njujorku je za jednu noć uhapšeno preko 345 ljudi. Te noći gomila je spalila ili uništila 47 policijskih automobila i ranila 33 policajca.
Slično je bilo u Filadelfiji, Bostonu i Los Anđelesu.
Reagujući na nemire, Donald Trump je 31. maja Antifu (međunarodni levičarski radikalni pokret) proglasio za terorističku organizaciju.
Nemiri su zahvatili više od 30 američkih saveznih država.
Ničeg sličnog nije bilo od 1967-1968.
Svugde se realizuje približno isti scenario nemira i čuju se isti slogani i pozivi da se ubijaju policajci i pljačkaju bogataši.
Značajan deo nemira otpada na „liberalne gradove i države“, u kojima decenijama vladaju kadrovi Demokratske stranke.
