Erdoganova politika ima za cilj stvaranje Velike Turske, prenosi Dojče vele (DW) reči stručnjaka za Tursku Gintera Zojferta, ukazujući da tenzije rastu nakon najava Ankare da će poslati brod “Oruk Reis” za istraživanje nalazišta nafte i gasa u blizinu grčkog ostrva Kastelorizo u Egejskom moru, svega tri kilometra od turskog kopna.
To je sporna morska zona koju Grčka smatra svojim teritorijalnim vodama i zonom u kojoj ima ekskluzivno pravo istraživanja i eksploatacije podmorja. Vojske obe države su u stanju pojačane pripravnosti, a “Bild” navodi da je samo posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel u utorak uveče sprečilo otvoreni sukob.
Kako taj list piše, turski vojni avioni su nadletali Kasteloriko, a grčki su takođe bili u vazduhu. Njihov sukob sprečio je telefonski razgovor kancelarke sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom.
– Može se pretpostaviti da će Erdogan nastaviti svoju politiku vojnog bockanja – kaže za „Dojče vele“ Zojfert iz berlinskog Centra za primijenjene turske studije.
On smatra da turski predsednik neće odustati od bušenja u morskoj zoni koju Grčka smatra svojom, baš kao što je ušao u oblast na koju Kipar polaže pravo.
– Hoće li zato doći do rata, zavisi od tome kako će se Grčka ponašati: hoće li ponuditi Turskoj pregovore ili ne. I od tome kako će se postaviti Evropska unija i pre svega
Sjedinjene Američke Države – ukazuje Zojfert, dodajući da su Grčka i Turska obe u NATO paktu i da bi se veće članice trebale umešati kao posrednici u sporu.
Dok se EU za sada ograničava na pretnje sankcijama Turskoj, SAD su u teškoj poziciji.
– S jedne strane ionako imaju dosta sporova s Turskom – pomislite samo na tursku nabavku ruskog protivraketnog sistema S-400. S druge strane, SAD pokušavaju da suzbiju ruski uticaj u Istočnom Sredozemlju i Libiji i to uz pomoć Turske. Vašington izgleda još nije odlučio da li želi da se primarno pozicionira protiv Rusije ili primarno disciplinira Tursku – kaže Zojfert, dodajući da Erdogan uvelike koristi tu “cik-cak” politiku SAD i neodlučnost EU.
On je podsetio da je EU svojevremeno imala koherentnu politiku prema Turskoj u okviru pristupnih pregovora.
– Kako je taj proces bio veoma normativno ustrojen – naime prema primeni demokratskih reformi u Turskoj – sve države EU su mogle stati iza njega… Sada su u prvom planu mnoge pojedinačne teme – izbegličko pitanje, energetska politika, uloga Turske u Siriji i Libiji. U svim tim pitanjima države EU imaju različite pozicije u skladu s nacionalnim interesima – navodi Zojfert.
On takođe ukazuje da nije slučajno što je Turska istog 24. jula – na dan prve islamske molitve u Aji Sofiji koja je nedavno spodvedena pod džamiju – isplanirala i prolazak svog broda blizu grčkog ostrva i godišnjicu ugovora iz 1923. kada je definisana granica između Turske i Grčke.
– Politika gospodina Erdogana ima za cilj stvaranje Velike Turske. Radi se o Turskoj koja se ne orijentiše kao Zapadu kao Turska Kemala Ataturka, već o Turskoj koju prožimaju istorija i imperijalna veličina Osmanskog carstva – kaže Zojfert.
– Erdoganov moto je da Turska postane najjača sila u regionu u vakuumu koji nastaje povlačenjem SAD i zbog slabosti EU, te da Turska zastupa interese sunitskih muslimana na Bliskom istoku.
