Ali jedno je takođe sigurno – problemi nisu počeli sa Trampom.
Ovo što se dešava sada na ulicama preraslo je u mnogo više od protesta za prava crnaca.
Pljačkaju se skupocene radnje sa satovima, obijaju se saloni automobila, demonstranti odnose šta im padne pod ruku. Protesti zbog ubistva jednog mladića pretvorili su se u pokušaj da se pre izbora stvari promene u Vašingtonu. Ili barem da se jednima olakša (Demokrate) a da se drugima oteža (Republikanci/Tramp) put do (novog) četvorogodišnjeg mandata.
Tramp je naposletku izveo policiju i Nacionalnu gardu.
Ništa što ne bi uradio svaki drugi predsednik kada bi rulja danima i noćima palila i pljačkala.
I na kraju, nijedno nasilje nije opravdanje za drugo nasilje. Demonstranti očigledno veruju da su ovim tragičnim događajem nekako dobili pravo da čine šta im je volja jer se bore za nečija prava.
A setimo se šta je rekao slavni Žan Žak Ruso:
„Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi.“
(Kurir)
