Home TEMA DANA TEŽAK UDARAC ZA AMERIKU: OSTALI SU BEZ SAVEZNIKA, A BEZ NJIH NE...

TEŽAK UDARAC ZA AMERIKU: OSTALI SU BEZ SAVEZNIKA, A BEZ NJIH NE MOGU DOBITI RAT!

413
0
SHARE

Amerika je ostala sama. Likvidaciju komandanta Iranske revolucionarne garde, direktno i bezuslovno niko nije pozdravio. Izuzimajući Benjamina Netanjahua, te reakciju jemenskih snaga koje pomažu Saudijci, dva ruska liberala i nekih iranskih (militantnih) grupa u egzilu.

Sa zakašnjenjem se na stranu SAD uključio Iljir Meta, pošto je Ali Hamnei označio Albaniju za „malu zlobnu državu“, a upravo zbog „grupe u egzilu“ pod nazivom Mudžahedin-e Kalk (Narodni mudžahedini Irana), čijih je oko 4.000 pripadnika raspoređeno u gradiću Manazu, nedaleko od Drača (tvrdnja albanske „Gazete Telegraf“). NATO članstvo podrazumeva obaveze, među kojima je i pružanje gostoprimstva onima koji rade protiv režima u Teheranu.

Amerika je sama, jer se svi plaše eskalacije

Logično je da razumevanja za ovaj čin nema, pošto se svi plaše eskalacije. Kroz Ormuski moreuz „prolazi“ petina „svetske nafte“, a u eventualni „veliki sukob“ uključili bi se svi najvažniji akteri međunarodnih odnosa.

Poslednja epizoda dugometražnog „filma o Iranu“ počela je u maju, sa ispostavljanjem poznatog ultimatuma Majka Pompea zvaničnom Teheranu. Nakon toga su usledile brojne provokacije, pa obaranje američkog drona i posledično — razmeštanje novih snaga u Persijskom zalivu, gde je već plovio nosač aviona „Abraham Linkoln“ i gde su leteli strateški bombarderi B-52. Ubistvo Kasima Sulejmanija poslednji je i do sada najžešći akt.

Trampovo obrazloženje da to nije upereno protiv iranskog naroda — jednostavno „ne pije vodu“. Tu priču može prodati samo svojim biračima. Sulejmanija su na „poslednji počinak“ ispratili milioni Iranaca, neki komentatori navode kako je to bila najduža pogrebna povorka u istoriji.

Isto tako „ne pije vodu“ ni objašnjenje da je Sulejmani „terorista“ (u Trampovom obraćanju posvećenom ovom događaju, polovina vremena je iskorišćena za opise „zlodela ovog teroriste“).

Ovako napadaju teroristi, a ne države

On je bio iranski vojni zvaničnik, u Bagdad je putovao na oficijelni poziv predsednika iračke Vlade Adila Abdula Mahdija. Nezvanično, Abdul Mahdi je tom prilikom trebao da mu uruči pismo za iransko rukovodstvo, sa predlogom kako da normalizuju odnose sa Saudijskom Arabijom.

Očigledno — Sulejmani nikakav napad nije očekivao. Putovao je službeno, sa skromnim obezbeđenjem. Uostalom, ovakve akcije ubistava zvaničnika primenjuju samo teroristi. Države to ne čine. Ili tačnije — ne čine to „direktno“.

Ako su ga SAD smatrale teroristom, postojali su načini i da pokrenu formalni proces, zatim da izvrše pritisak na druge države, potpuno mu ograniče kretanje i praktično ga

izoluju, kao i čitav arsenal neformalnih mera koje su već preduzimane u sličnim slučajevima.

Ovim što su učinili legitimizuje se državni terorizam, stvara se praksa da države bez ikakvih ograničenja mogu organizovati atentate na zvaničnike neprijateljskih režima. To je opasna stvar.

Odgovor Irana

Očekivano — odgovor Teherana biće žestok. Iranska državna televizija nazvala je Trampov potez „najvećom pogrešnom računicom Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata“, vrhovni verski vođa poručio je da „strašna odmazda čeka one na čijim rukama je ostala krv Sulejmanija“, a na čuvenoj džamiji u Džamkaranu podignuta je „Crvena

zastava“, znamenje rata i simbol poziva na osvetu. Usledili su i raketni napadi na dve američke vojne baze, dovoljno da se na jedan dan počne govoriti o Trećem svetskom ratu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here