Home TEMA DANA TAJNI DOGOVOR MAKRONA I MERKELOVE: ŠTA STOJI IZA POTPISANOG NOVOG PAKTA

TAJNI DOGOVOR MAKRONA I MERKELOVE: ŠTA STOJI IZA POTPISANOG NOVOG PAKTA

47
0
SHARE

Mogu li francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel svojim autoritetima da utru put reformi EU, kao što su 56 godina ranije Šarl de Gol i Konrad Adenauer utrli put ujedinjenju Evrope.

Nemačka i Francuska potpisale su u Ahenu novi sporazum kojim su se obavezale na produbljivanje saradnje u oblastima spoljne i odbrambene politike, kao i na bliže ekonomske integracije.

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel taj sporazum potpisali su na 56. godišnjicu Jelisejskog sporazuma, koji su potpisali tadašnji francuski predsednik i nemački kancelar Šarl de Gol i Konrad Adenauer, a koji je postao simbol pomirenja dva bivša neprijatelja i okosnica osovine koja će činiti osnovu evropskih integracija.

Ceremonija potpisivanja novog sporazuma održana je u Ahenu, prestonici Karla Velikog, franačkog kralja i prvog vladara Svetog rimskog carstva, koji je pod svojom vladavinom u 9. veku ujedinio Zapadnu i Srednju Evropu.

Prošireni Jelisejski sporazum potpisan je, kako prenose agencije, sa ciljem da se pokaže da je osovina oko koje je nastala EU i dalje jaka, uprkos narastajućem evroskepticizmu i nacionalizmu.

U tom smislu protekli su i ceremonija potpisivanja sporazuma i govori nakon toga. Nemačka i Francuska moraju da preuzmu odgovornost, rekao je francuski predsednik, u Evropi kojoj prete „bregzit“, rastući nacionalizam i izazovi terorizma, migracija i digitalizacije.

Za nemačku kancelarku, sporazum obnavlja „temeljnu saradnju dve zemlje“ i potvrđuje da će se dve zemlje, ruku pod ruku, suočavati sa izazovima našeg vremena.

Međutim, osim uzvišene retorike i simbolike, izgleda da sporazum nije zadovoljio nikoga — ni evroentuzijaste, ni evroskeptike. Od kada su se dvoje lidera saglasili da „obnove bračne zavete“ pre dve godine, okruženje u kojem deluju promenilo se, može se reći, iz osnova.

Angela Merkel je, posle 18 godina provedenih na čelu Hrišćansko-demokratske unije, usled loših izbornih rezultata, odlučila da se za dve godine povuče iz političkog života, dok su protesti „žutih prsluka“ oslabili autoritet šefa Jelisejske palate.

Makron je morao da odustane od ambicioznih planova za reformu EU, koje je izneo u govoru na Sorboni 2017. godine. Njegove ideje o budžetu evrozone, koji bi joj dao više finansijske moći, kao i porezi za internet kompanije, naišli su na žestok otpor u Berlinu.

Takođe, i politički pejzaž EU izmenjen je otkad su na vlasti u Italiji, Poljskoj, Mađarskoj… suverenističke snage koje se protive jačanju ingerencija Brisela na račun nacionalnih država-članica. Tu je i neizvesni rasplet u vezi sa ’bregzitom‘“, za čiju se najgoru varijantu —izlazak Velike Britanije iz Unije bez sporazuma — pripremaju sve ostale članice.

U takvom okruženju i u takvim okolnostima, Makronov plan za obnovu Jelisejskog sporazuma morao je da bude manje ambiciozan nego što je francuski predsednik isprva planirao. To je i nagnalo Barbaru Kunc, analitičarku Francuskog instituta za međunarodne odnose, da sporazum iz Ahena nazove „sporazumom sa najmanjim zajedničkim sadržaocem“.

Anton Hofrajter, šef poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu, sporazum iz Ahena nazvao je „lepom slikom, ali sa jedva nekom suštinom“, dok Henrik Enderlajn, potpredsednik berlinske Herti škole državne uprave, za sporazum kaže da je simbol trenutnog stanja francusko-nemačkih odnosa, koji su na simboličkom planu snažni, ali su sadržinski slabi.

Proces evropskih integracija bazirao se na francusko-nemačkoj osovini, konstatuje profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić.

Kada god je bilo potrebno napraviti reformski korak napred ili ubediti članice u druge inicijative, to su predstavljali nemački kancelar i francuski predsednik.

Međutim, poslednjih godina, kako je EU ušla u krizu, francusko-nemačka osovina je izgubila na ubedljivosti, smatra on.

Sada ta osovina ne može da reši glavne probleme EU — evro je slab u odnosu na ostale valute širom sveta i EU stagnira dok se neki drugi regioni širom sveta razvijaju, dodaje Samardžić. Tu su još i „bregzit“ i migrantska kriza. Prema Samardžićevim rečima, pokušaj reforme EU je nemoguć zato što je sam postupak reforme komplikovan, budući da EU danas ima 27 članica.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here