Pregovori su propali pa se potom u političkoj kombinatorici pojavio Dušan Mihajlović sa svojom Novom demokratijom, zahvaljujući čemu su socijalisti u Skupštini imali većinskih 128 poslanika.
Ivković nema sumnju u takav sled događaja. „Ona mi je sve to pričala.“ Razumeo je da su se sretali puno puta, da su sastanci, kako ih ne bi videli zajedno, organizovani uglavnom u zgradama koje imaju dva ili tri ulaza, pa je jedno od njih ulazilo na jedna vrata, drugo na druga, vozili su se različitim liftovima, sastajali u nekom od stanova ili na terasi, širom
Beograda, na različitim lokacijama. Rekla mu je: „Ja sam, Bane, skoro sa Đinđićem dogovorila vladu kada je Mirko Marjanović bio predsednik vlade. Ali, neko ga je okrenuo, tražio je da mu damo više nego što smo mogli da damo.“
Kašnjenje
U pismu koje je Ivković uručio Đinđiću Mira Marković je pokušavala da izdejstvuje bolje uslove za Miloševićev boravak u zatvoru, da se pronađu okolnosti na osnovu kojih bi mogao da bude pušten na slobodu, njene lične garancije da se više ni na koji način neće mešati u politiku…
„Bilo mi je odmah jasno šta se događa čim smo se sreli“, priča Ivković. „Gledao me je neko vreme i rekao:
’Bane, kada sam ti ja to govorio?’
’U januaru, februaru si mi rekao.’
’Pa, je l’ si mu ti to preneo?’
’Jesam, kako smo se dogovorili.’
’A šta je on radio?’
’Nastavio dalje.’
’Mislim da je sada kasno.’“
Razloge za Miloševićevu tvrdoglavost da, uprkos upozorenju, ne prihvati ponudu da se mane politike, teško je pouzdano utvrditi. Mnogi koji su se sretali s bračnim parom Milošević-Marković veruju da je, ipak, na tako nešto presudno uticala njegova supruga Mira Marković. Osim pređašnjih saznanja u kojoj meri se mešala u državničke odluke i postupanja svog supruga, brojni kao ilustraciju njene odgovornosti navode događaje iz noći kada je Milošević uhapšen. Glavni akter bila je njihova ćerka Marija Milošević.
Kada su se stišale uzavrele strasti oko pokušaja oružanog upada u vilu „Mir“ i Milošević, uz pisane garancije da neće biti izručen Hagu, prihvatio da se preda i ode u Centralni zatvor, Marija je zatražila da se nasamo vidi sa ocem. Izdvojili su se u susednu prostoriju, ali su odande svi prisutni u zgradi mogli da čuju, kako su opisali, „strašan razgovor“, zapravo užasne reči i psovke koje mu je Marija izgovorila. Za nepun sat razgovora rekla mu je puno ružnih stvari, između ostalog optuživši i Miru Marković kao krivca za sve što mu se događalo. „Niko nije hteo da uđe, ni Mira, ni bilo ko živ“, rekao je jedan od prisutnih.
I pred sam polazak kolone vozila u kojom je Milošević krenuo ka CZ-u, kada je prišao svom vozilu, Marija se ponovo zatrčala ka njemu. Raširio je ruke kako bi je zagrlio i pokušao da poljubi u glavu, ali ga je ona udarala vrišteći: „Budalo jedna, ubij se, je… te Mirini julovci, je… te Mira tvoja, ubila te je sa svojim julovcima…“
Pokušavao je da je smiri, da je zagrli, „Marija, sunce, grešiš, nemoj tako…“
Niko nije znao šta da učini, otac i ćerka su u pitanju, situacija užasna… Na kraju je prišla žena zaposlena u vili i uspela da obgrli Mariju oko struka, malo je primiri i polako povede ka kući. Mira Marković se prethodno sklonila u stranu. Nije prilazila.
