Home TEMA DANA SVET U ŠOKU! VELIKI SRPSKI STRUČNJAK OTKRIO: MOGUĆE JE DA JE KORONA...

SVET U ŠOKU! VELIKI SRPSKI STRUČNJAK OTKRIO: MOGUĆE JE DA JE KORONA VIRUS MODIFIKOVAN: EVO O ČEMU SE RADI

433
0
SHARE

U centru borbe za pronalaženje vakcine i odgovarajućeg leka protiv korona virusa nalazi se dr Slavoljub Milošević, Kruševljanin koji već godinama radi kao imunolog i molekularni biolog u Minhenu. On je potpredsednik i rukovodilac timova za inovacije i tehnološki razvoj u Nemačkoj, a njegova dostignuća na polju imunologije i lečenja tumora su mu donela brojna priznanja. Dr Milošević je otkrio kako izgleda njegov rad sa korona virusom, šta misli o tome da li će biti novog talasa pandemije, da li ćemo i kako saznati da li je korona virus potekao iz laboratorije…

Možete li da kažete nešto konkretnije o Vašem radu na korona virusu koji izaziva KOVID-19?

– Pre početka pandemije mali broj naučnih, kao i farmaceutskih laboratorija radilo je sa korona virusom. Razlog je taj što šest poznatih korona virusa koji inficiraju ljude uzrokuje kolokvijalno rečeno benigne “zimske prehlade”. Tek pojavom prve SARS 2002 u Kini i druge MERS epidemije u Saudijskoj Arabiji 2012. godine, ova grupa virusa počela je da privlači pažnju šire stručne javnosti. Pojavom pandemije u Evropi virus se našao u fokusu mog empirijskog i teorijskog angažmana. Kao visoko specijalizovan i sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa virusima, osetio sam se profesionalno, ali pre svega moralno pozvanim da učestvujem i dam svoj doprinos u borbi protiv virusa i posledica koje su ozbiljno zapretile čovečanstvu. Profesionalni pristup borbi protiv pandemije zahteva borbu na dva fronta – pripremi profilaktičke vakcine koja bi štitila neinficirani deo populacije, ali i razvoju terapeutskog agensa koji bi bio u stanju da blokira širenje virusa unutar inficiranih individua kao i njegovo širenje na okolinu. Moj rad se upravo i bazira na ta dva pristupa. Razvoju profilaktičke vakcine kao i terapeutskog agensa.

Kako napreduje Vaše istraživanje, šta ste ostvarili do sada na ovom projektu?

– Sobzirom na to da se radi o novom tipu virusa koji, kao što sam rekao nije izazvao posebno interesovanje, a samim tim nije ni bio dostupan širem naučnom krugu zbog veoma efikasnog širenja i strogih sigurnosnih mera i velike opasnosti infekcije personala koji sa njim radi. Rad sa ovim virusom zahteva veoma specifične sigurnosne uslove i moja istraživanja kao i kod većine drugih istraživača nalaze se u ranoj prekliničkoj fazi. Moj rad bazira se na razvoju efikasnog terapeutskog agensa koji bi prvenstveno bio korišćen na ljudima koji su inficirani i pokazuju tipičnu simptomatiku jako bolesnih.Istovremeno nudi najveći stepen sigurnosti za tretirane pacijente. Tim agensom bi se onemogućila reprodukcija virusa u pacijentu, blokadom njegove sposobnosti da inficira zdrave pacijentove ćelije. Samim tim bi se indirektno pomoglo imunološkom sistemu pacijenta da postojeće viruse eliminiše u svakoj inficiranoj individui bez obzira na nivo simptomatike. Ovim tretmanom, čak i kod pacijenata sa veoma teškom kliničkom slikom trebalo bi u kratkom roku postići primetno poboljšanje, a samim tim i značajno smanjenje, ako ne i potpunu eliminaciju fatalnih ishoda. Do sada smo završili eksperimente potvrde koncepta.

Kako izgleda Vaš tipičan dan u laboratoriji?

– Radni dan započinje uobičajenom proverom e-mail pošte. U većini slučajeva izveštajem vezanim za rezultate projekata na kojima moji timovi rade. Rešavanje komplikovanih naučnih, medicinskih problema zahteva permanentnu analizu rezultata i traganje za rešenjima aktivnog projekta. Zbog toga imamo redovne sastanke na kojima u otvorenoj, stručnoj diskusiji svako ima mogućnost da iznese svoje vidjenje rešavanja aktuelnog problema i ponudi svoje predloge uspešnog razvoja projekta. Zato su sastanci i diskusije u kojima timsko mišljenje ima primat nad individualnim često duži od planiranih. Kao član Upravnog odbora firme, imam redovne sastanke vezane za strateški kao i poslovni razvoj firme. Ostatak dana provodim čitajući stručnu literaturu u smislu informisanja i držanja koraka sa naukom koja se eksponencijalnom brzinom razvija.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here