Ono što ih može ometati u izgradnji velikih brodova je to što nemaju preduzeća koja bi razvijala borbene informacione i kontrolne sisteme. Ali, mislim da neće izmišljati rupu na saksiji, nego će opremanje borbenih informaciono-kontrolnih sistema preuzeti od NATO-a“, rekao je Hodarjonak.
U doba Sovjetskog saveza u gradu Nikolajevu, u administrativnom centru ukrajinske Nikolajevske oblasti, nalazilo se brodogradilište, gde je izgrađena raketna krstarica „Moskva“, glavni brod ruske Crnomorske flote.
Prioritet je jačanje Oružanih snaga Rusije i posebno — Crnomorske flote
Nikolajevska oblast, gde bi trebalo da se pojavi britanska baza, nalazi se u južnom delu Ukrajine, a nedaleko od NATO zemalja — Rumunije, Bugarske i Turske i „na korak“ od ruskog Krima. To je kratka udaljenost kako za brodove, tako i za avijaciju, pa čak i raketne napade.
Kijev se već priključio antiruskom vojnom savezu, pa iako nije članica NATO-a, Ukrajina omogućava zemljama Severnoatlantske alijanse da koriste njen vazdušni prostor za operacije protiv Rusije.
NATO je u poslednje vreme intenzivirao svoju aktivnost u blizini ruskih granica — strani izviđački avioni počeli da se pojavljuju 40 odsto češće u odnosu na prošlu godinu u crnomorskom regionu i još se više intenzivirano vazdušno izviđanje u blizini Krimskog poluostrva. Provokacije idu toliko daleko da američki bombarderi simuliraju napade na Rusiju.
Jugoistočno od Nikolajeva nalazi se vojni aerodrom „Kuljbakino“ sa kog avioni NATO-a periodično poleću, što predstavlja direktnu pretnju za Rusiju. Vojni eksperti ukazuju na to da je taj region pogodan ne samo za poletanje borbenih aviona, nego se tu mogu instalirati i radari i i druga sredstva za izviđanje.
„Izgradnja takvih vojnih objekata u Ukrajini ne može se nazvati prijateljskom prema Rusiji, a to će neizbežno dovesti do zaoštravanja vojno-strateške i geopolitičke situacije u crnomorskom regionu. Ovo se ne može nazvati prijateljskim korakom, ali je to neizbežni put koji je izabrala Ukrajina i Rusija je ne može u tome sprečiti. Prosto, treba proceniti situaciju sa stanovišta postojeće realnosti“, kaže Hodarjonak.
Međutim, čak i ako države NATO-a daju deo svojih brodova Ukrajini, to neće promeniti odnos snaga u regionu. Iako zemlje-članice NATO-a Turska, Rumunija i Bugarska imaju
izlaz na Crno more, u tom regionu postoje samo dve ozbiljne sile, dve flote — ruska i turska. S obzirom na aktuelnu situaciju u regionu i pretnje za Rusiju, Hodarjonak smatra da Rusija mora još više da jača svoju vojnu moć.
„S tim u vezi, preostalo nam je samo jedno – treba aktivnije da se bavimo izgradnjom i modernizacijom nacionalnih oružanih snaga. Kada je reč o crnomorskom regionu, to znači da treba raditi na jačanju moći Crnomorske flote, jer se njene borbene i operativne sposobnosti samo približavaju željenim.
Nedavno je Crnomorska flota dobila podmornice i brodove, poput fregate ‘Admiral Esen’, ali je naša flota i dalje inferiorna u borbenoj i brojčanoj snazi u poređenju sa turskom ratnom mornaricom. Moramo vredno da radimo kako bismo postali prvi u svom regionu u pogledu borbene snage i operativnih sposobnosti. Mislim da je ovo imperativ“, zaključio je Hodarjonak.
(Sputnjik)
