Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da taj savez budno prati događaje u Belorusiji. Kako je naveo NATO je spreman da zaštiti svoje saveznike, ali da ne predstavlja pretnju Minsku.
– NATO saveznici pažljivo prate kretanja u Belorusiji – rekao je Stoltenberg. Prema njegovim rečima, NATO ne predstavlja pretnju za Belorusiju i ne gomila trupe u regionu.
– Ostajemo na oprezu, strogo defanzivni i spremni da odvratimo svaku agresiju protiv NATO saveznika – dodao je Stoltenberg.
U Belorusiji su 9. avgusta održani predsednički izbori, a prema konačnim rezultatima Centralne izborne komisije 14. augusta sadašnji predsednik Aleksandar Lukašenko dobio je 80,1 odsto glasova. Njegova glavna rivalka Svetlana Tihanovskaja, koja je u međuvremenu otišla u Litvaniju, dobila je 10,12 odsto.
Uveče na dan izbora, građani nezadovoljni organizacijom i rezultatima glasanja izašli su na ulice. Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu.
Prema zvaničnim podacima, prvih dana privedeno je 6.700 ljudi. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, tokom nemira povređeno je na stotine ljudi, među njima više od 120 pripadnika policije, a jedan demonstrant je poginuo.
Predsednik Sjedinjenih Američkih država Donald Tramp ocenio je da je situacija u Belorusiji strašna i istakao da Vašington pažljivo prati dešavanja u toj zemlji, prenosi Rojters.
To je prvi komentar predsednika SAD o situaciji u Belorusiji.
U Belorusiji su 9. avgusta održani predsednički izbori na kojima je, prema zvaničnim podacima, sadašnji predsednik Aleksandar Lukašenko odneo ubedljivu pobedu.
Od tada u Belorusiji traju protesti, sa zahtevom da Lukašenko podnese ostavku, jer opozicija smatra da je na predsedničkim izborima došlo do krađe glasova.
Evropska unija okuplja ujedinjeni „front protiv Lukašenka“
Evropska unija okuplja ujedinjeni „front protiv Lukašenka“, a Amerika je za sad „van igre“, ističe zamenik direktora Instituta za strateška istraživanja i prognoze RUDN Pavel Feljdman.
Prema rečima ruskog eksperta, u ovakvom ponašanju evropskih zvaničnika nema ništa neobično.
„Zapad u ovom slučaju igra svoju uobičajenu igru. U početku se kolebao, jer je, očigledno, Belorusija za njega strateški manje važna od Ukrajine. Ali Poljska, Francuska polako okupljaju ujedinjeni ‘front protiv Lukašenka’ i sada je jedino pitanje kako će vršiti pritisak na zvanični Minsk“, ističe Feljdman.
Prema njegovom mišljenju, sankcije koje je EU najavila protiv beloruskih zvaničnika, mogle bi da uplaše najuži krug beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Kako ističe ekspert, nije isključeno da bi mu u tom momentu njegovi saborci okrenuli leđa.
Što se tiče SAD, trenutno imaju neutralan stav kada je reč o Belorusiji, jer su dobro sarađivali sa tom zemljom i pod rukovodstvom aktuelnog predsednika.
„Amerika je, ma koliko se to činilo čudnim, van igre, jer je zauzeta sama sobom. Čak je iznenađujuće koliko se popustljivo odnosi prema onome što se trenutno događa u Belorusiji. Nije reč o tome da SAD nemaju nikakav stav ili odnos prema tome.
Po svom uobičajenom političkom stavu, Amerika je na strani demonstranata. Istovremeno, dobro je poslovno sarađivala sa Lukašenkom, postojale su određene perspektive, tako da će Amerika zadržati neutralnost“, smatra ruski stručnjak.
