Pravosuđe je veliki mehanizam i neretko se dešava da ne znamo sve kolege iz Srbije, ali je užasno teško, gotovo nemoguće, da čovek iz, recimo, Niša, a koji je čak i tamo nepoznat, osvoji ogromnom podrškom izbore u Beogradu.
Ali, to se dešava i to je meni signal da su neke druge stvari urađene. Nažalost, ono na šta kolege iz Udruženja ukazuju, nije retkost i dešava se”.
Vaše mišljenje o dosadašnje mandatu ministarke pravde Nele Kuburović, ima li dobrih stvari koje je učinila za srpsko pravosuđe?
“O njenom periodu na mestu ministarke pravde imam vrlo podeljeno mišljenje. Najpre, nisam siguran koliko je ona bila ta koja je povlačila poteze kada je reč o Ministarstvu pravde.
Jasno je da su oni ta lica i tonovi koje vidimo, ali nije baš najjasnije koliko su oni zaista rukovodili tim sektorima.
Ali, ako bih izdvojio nešto dobro, prvo što mi pada na pamet, jeste obnova sudskih zgrada. To bi uknjižio na strani pozitivnih stvari.
Sa druge strane, imamo samo nastavljen trend unižavanja pravosuđa i odsustvo reakcije na strašne reči i personalne atake na sudije”.
Da li smatrate da bi republički javni tužilac Zagorka Dolovac trebalo da se oglasi i istupi u javnosti povodom brojnih slučajeva u prethodnom periodu, a gde smo imali očigledno odsustvo reakcije tužilaštva kojim predsedava?
“Za mene je gospođa Dolovac samo jedna od strana u postupku. Ipak, smatram da tužilaštvo treba izvući iz kandži izvršne vlasti. Nije najveći problem ako se republički
tužilac ne oglašava, zapravo, to ne bi bio problem ukoliko bi tužilaštvo na čijem je čelu funkcionisalo.
Daleko veći problem je to što institucija na čijim je čelu ne obavlja posao na način na koji bi trebalo.
Kod krupnih korupcionaških afera tužilaštvo nije reagovalo i ja sa tim imam problem i to me brine. U tom smislu vidim njeno neprisustvo”.
Slučaj fantomskog rušenja u Hercegovačkoj ulici samo jedan od brojnih gde u istrazi nema nikakvih pomaka. Krivični postupak gotovo da nije ni postojao. Da li će ovakvi slučajevi ikada biti rasvetljeni?
“Cinici bi rekli da imamo postupak, upravo ovaj koji je juče u sudu bio. Moram da kažem da sam ja odmah nakon svega što se dogodilo, bio veći optimista nego danas.
Tvrdio sam da ćemo jednog dana, ipak, imati odgovor na to šta se dogodilo, a zapravo je čini se, do danas, najdetaljniji dokument o tome šta se tamo desilo sačinio tadašnji zaštitnik građana Saša Janković i to u svojoj analizi.
Meni je to bio jasan pokazatelj: ako je on to mogao sa manje resursa u odnosu na tužilaštvo i policiju, mogli su oni.“
“Kako vreme prolazi, mi smo zatrpani aferama i potencijalnim krivičnim prijavama.
Čim se budu stekli uslovi da imamo nekakvog samostalnog tužioca i nezavisni sud, doći će do procesuiranja nekih od gorepomenutih slučajeva. Ipak, plašim se da je i u uz najbolju nameru, gotovo neizvodljivo sve procesuirati, jer ih je mnogo.
Slična situacija je i sa koronom u zdravstvu. Najbolji zdravstveni sistemi su pucali u trenutku kada se odjednom dogodi veliki broj slučajeva. Sve dok to ide polako, sistem super funkcioniše, a tako je i u pravosuđu. Bilo bi dobro da makar nešto procesuiramo”.
