Kao deo pretnji prema Srbiji da bude kooperativna u rešavanju kosovskog pitanja pominjala se i mogućnost da se zapali Raška oblast, i dosta se pokušavalo da se radi na uvezivanju Prištine i Novog Pazara. Sve je javno vrlo precizno formulisao pokojni ambasador Cobel.
Posebno istaknutu ulogu u tim nastojanjima imale su strukture i organi dve zapadne zemlje, čiji ambasadori i danas začuđujuće mnogo vremena provode na tim prostorima. Jedne nama bliže koja ima tradicionalno dobro izgrađen softver za podsticanje etničkih sukoba i druge udaljenije bez koje nijedna zakulisna igra ne ide bilo gde u svetu.
Pokojnog muftiju sreo sam nažalost samo jednom u životu, prošle godine negde u ovo vreme. Nakon što smo uspostavili kontakt preko zajedničkih poznanika i vrlo konstruktivno komunicirali povodom paketa antiporodičnih zakona, našli smo se i proveli jedno dva sata u izvanredno korisnom razgovoru.
Dugo već naime pokušavam da na našim prostorima povežem lidere iz raznih konfesija i zajednica u borbu za očuvanje prirodne porodice kakva je definisana članom 16
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Saradnja sa muftijom bila je prvi uspešan primer takve kooperacije u kojoj smo zajedno uspeli da bar nešto od tih mera zaustavimo. U odličnim govorima u skupštini maksimalno je koristio pravne i druge argumente i materijale koje smo mu mi iz Koalicije za prirodnu porodicu poslali.
Podsticaji spolja
No, osim toga pričali smo o raznim stvarima. Između ostalog govorio mi je o raznim podsticajima spolja i detaljnim ponudama koje je imao pre svega od zapadnih igrača da radikalizuje svoje pratioce i izazove destabilizaciju pa i oružane sukobe u svojim krajevima. Ali vrlo dobro je znao da bi upravo njegov narod najviše nastradao i da bi se ponovo napravila zla krv među komšijama, od čega korist mogu da imaju samo spoljni igrači.
Posle svih avantura, faza i izleta na kraju je shvatio da za svoju zajednicu najviše može da uradi u Beogradu, kroz institucije države Srbije, kao što su to radili njegovi konkurenti. NJegov odlazak je nemerljivi gubitak i za zajednicu koju je predstavljao, i za državu Srbiju. Bio je jedini čovek u našem javnom prostoru koji je govorio o štetnosti kockanja i pomami i šteti koju izazivaju kladionice, standardno je upozoravao na zlo pornografizacije, rijalitija i opadanja javnog morala.
On i LJajić su bili brana radikalizaciji i zloupotrebi Bošnjaka za potrebe zapadne destabilizacije Srbije i čitavog Balkana. Otuda bi naša država vrlo ozbiljno trebalo da ispita navode o trovanju muftije, da ispita pozadinu LJajićeve saobraćajne nesreće i da detaljnije proprati delovanje stranih službi na prostoru Raške oblasti.
