U Velikoj Britaniji je počela panika budući da poslednjih meseci najveće banke i kompanije ubrzano napuštaju London, koji je poslednjih vekova ekonomski centar Evrope i sveta.
U zvaničan izgovor da je u pitanju porez- Britanci ne veruju, jer je porez uvek bio visok u odnosu na druge zemlje, pa finansijski moćnici nisu zatvarali poslove i bežali „preko noći“ kao sada.
„Sitigrup“, „JP Morgan“, „Goldman Saks“ samo su neka od svetski poznatih imena u svetu finansija, koja su izmestila sedišta kao i veliki broj zaposlenih iz Londona u Italiju.
„Goldman Saks“ je odlučio da preseli deo svog odeljka za trgovinu evrom iz Londona u Milano. Po pisanju Blumberga, zaposleni u ovoj banci, koja je jedna od najvećih na svetu, preseliće svoje kancelarije početkom 2023. u ovaj grad, a na lokalnom nivou će zaposliti još ljudi pored 80 već prisutnih u Via Santa Margerita.
„Sitigrup“, njujorška investiciona banka, od 2018. godine, uvećala je broj zaposlenih u Italiji koji se popeo na 230.
Nomura, japanska finansijska kompanija, zaposlila je Elenu Agosti, koja je dugo godina radila za „Goldman“ i „JP Morgan“, kako bi vodila računa o italijanskom timu koji će za sada činiti samo žene, piše RTS.
„JP Morgan“ koja je u Italiji prisutna više od 100 godina prebaciće deo svog bankarskog menadžmenta u Milano. Na prestižnoj lokaciji Pjace Korduzio radi oko 200 zaposlenih, a među njima su i menadžeri na seniorskim pozicijama, njih dvadeset, koji su prebačeni iz Londona kao i iz NJujorka u ovaj grad.
Zašto beže iz Londona?
Advokat Andrea Tavekio, objasnio je za Korijere dela sera:
„Čak i u kontekstu ekstremne globalne mobilnosti i političke nestabilnosti, na primer Brexit 2016. godine, Rencijeva vlada je odlučila da odobri pravila kako bi povratak ‘novca i mozgova’ u Italiju učinio privlačnim. Jedan od njih je kopirala Francuska (a slična pravila postoje i u drugim evropskim zemljama kao što su Belgija i Španija“, podseća advokat.
„Prema zakonu, koji se, između ostalog, primenjuje i na povratak bankara, osoba koja nije boravila u Italiji najmanje dve godine može da se opredeli za povoljan režim koji obično dovodi do 70 odsto smanjenje godišnjeg prihoda za pet godina. Svi ostali porezi i doprinosi za socijalno osiguranje se, s druge strane, plaćaju normalno“, naveo je Tavekio.
„Vlada Đentilonija je takođe uvela još jedan zakon, o takozvanoj „prenosnoj kamati“ (instrumentima podsticaja za upravljanje fondovima i kompanijama), koji se pod određenim uslovima oporezuju kao finansijski prihod (uglavnom po stopi od 26 odsto), a ne kao prihod od rada (sa stopom do 43 odsto). To je zakon koji je omogućio da se razjasni način oporezivanja dohotka u Italiji“, dodao je Tavekio.
U realnosti, za „najveće ribe“ zakoni ne važe, pa porez nikad nije platila ni najveća privatna banka i kompanije u Japanu, a kamoli u labavije uređenim državama. London je iz strateških razloga bio „epicentar“ najmoćnijih Hazara, naročito iz sveta bankarstva i finansija, a ne zato što im je davao povoljnije uslove od drugih. Ipak, najveći znaju (i planiraju) svetske i ekonomske agende, pa mogu i na vreme da sklone kapital.
Osim bankara i finansijera, Milano je „preko noći“ poslednjih meseci postao i epicentar privatnog zdravstva, kao i privatnih univerziteta sa međunarodnim školama (engleske, američke, nemačke, francuske).
