Moglo bi se, naravno, i dalje nabrajati, ali nesumnjivo najdrastičniji i najdegutantniji vid obmane je gogoljevski beskrupulozna skrivalica s brojevima umrlih od kovida 19. Posebno je iritantno što zvaničnici prikazuju razlike kao minimalna odstupanja, a reč je o brisanju polovine, dve trećine ili čak tri četvrtine svih umrlih. Pogledajmo primere:
– Od 19. marta do 1. juna broj žrtava novog virusa korona za javnost je bio 244, a za Vladu Srbije, prema dokumentu do kojeg je došao BIRN – 632 (!). Mrak je, dakle, progutao 388 preminulih, što čini većinu od 61 odsto.
– U nekoliko dana pre sredine aprila zvaničan broj umrlih od kovida 19 bio je 5-6, a stvarni – četvorostruko veći, 20-23.
– Od 22. maja do 26. juna prošlo je 35 dana tokom kojih je broj umrlih od kovida 19 bio najčešće jedan, uz po neku nulu. Pandemija bi morala da se ponovi četiri miliona puta (!) da bi se desila tako neobična raspodela umiranja. Jasno je da je tu grubo intervenisala neka “božja ruka”.
U većini navedenih slučajeva nesumnjivo je da je reč o krivotvorenju. Za niški primer moglo bi se reći da je pravljena razlika između umiranja od kovida 19 i sa njim, na način suprotan uputstvima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Međutim, A. Vučić, P. Kon i Institut „Batut“ odbacili su mogućnost takvih manipulacija. Jedino je S. Janković 22. juna pokušao da relativizuje pitanje dijagnoze, ali ga je tri dana kasnije oštro demantovala D. Kisić Tepavčević („… kao preminule od kovida 19 vode (se) sve osobe kod kojih postoji sumnja na prisustvo virusa…“). Dakle, u skladu sa stavom SZO, prihvata se čak i sumnja pod određenim uslovima!
Slično umiranju, i obolevanju se pristupalo sa podjednako radikalnim „trimovanjem viška“. Drugim rečima, brojevi zaraženih su višetruko umanjivani, pa je, uoči izbora, broj novootkrivenih zvanično bio ispod 100, a stvarno 300-350.
U skladu sa temom, moram da završim patetično: koleginice i kolege štablije, bruka je velika, nađite snage da se izvinite ovom narodu!
(Nova S)
