Smrtnost u Švedskoj, u odnosu na okruženje, trenutno jeste veća pet do šest puta, s obzirom da Švedska ima duplo više stanovnika od Norveške, Danske i Finske, ali, kako Radovanović kaže, Šveđani su pregurali najgore.
„Verovatno će se narednih meseci, naredne sezone u tim drugim zemljama mnogo više umirati nego u Švedskoj. Oni su dobrim delom protutnjali kroz najgore. Još nisu rađeni testovi kolika je prokuženost kroz populaciju, ali ako su Šveđani uspeli po cenu više umrlih da podignu kolektivni imunitet više od ostalih, onda će ostale da čeka to isto — da broj umrlih dostigne švedski“, konstatuje on.
SZO traži izlaznu strategiju
U početku pandemije, SZO je morala da preporučuje zabrane. Međutim, sada se već uviđa kolike su ekonomske štete. Drugo, uviđa se da će bolest ostati sa nama, uprkos uverenjima da će virus nestati u kratkom roku. Jednogodišnje ili dvogodišnje blokiranje života je nemoguće.
„SZO traži izlaznu strategiju, kako izaći iz ovog prvog talasa, jer u mnogim zemljama on uglavnom prolazi. Sad, šta dalje? Postepeno se vratiti normalnom životu i sa iskustvom koje imamo, oni računaju da je populacija mnogo svesnija i da će prihvatiti ono što vlasti nude“, zaključuje Radovanović.
(Sputnjik)
