Bosna i Hercegovina napravljena kao košmarni san: u Federaciji su narodi koji ne žele federaciju – oba bi je likvidirala ali jedni smanjili a drugi proširili i na drugi entitet; Republika Srpska ide svojim putem ali je kod Brčkog presečena na dva dela, za svaki slučaj; Republika Hrvatska presečena je kod Neuma; Republika Srbija prebijena kod
Merdara; Republika Severna Makedonija se grči pod novim imenom a rasečena kroz glavni grad – na dve obale Makedonci i Albanci koji na most i ne nailaze; Crna Gora se rastrojila iznutra po šavovima koji se ne mogu ušivati ničim sem oprezom i nadom.
Amerikanci su Zapadni Balkan napravili kao rulet. Kad se aparat drži pod kontrolom – kuglica će uvek stati tamo gde treba, ali kad se neki zupčanici polome a krupijei gube koncentraciju – ništa više nije sigurno.
Više se i neće oživljavati celi frankeštajn. Postaje skupo. Zato će se samo otimati šta se može.
Tako je onaj Grenel (Ričard) došao i zakotrljao ekonomsku grudvu, a svak bi očekivao da će se uhvatiti LGBT prava i „duginih boja“. Ali, čovek ima veće ambicije na Trampovom brodu, nego da bude zaštitinik manjinskih prava. I potpuno je ušao u šut našim političkim vođama.
Jedina „zelena grana“ na koju se celo vreme ovde pokazivalo je ona najuvelija – ekonomija. I obećavanje „boljeg života“. Koji je pre 33 godine najavljen u humorističkoj seriji. A, istini za volju, tamo je najbolje i izgledao.
Naravno, tu niko ne kritikuje niti uočava realne namere „američkog ekonomskog plana“ a koji se jedino može pretvoriti u otimanje elektrodistribucije, litijuma iz Jadra, M-tela i ponečega iz infrastrukture – jer, šta je ovim nesrećnim država još ostalo osim toga!
Opet niko ne sme ni da zucne da je sve to i deo „ratna operacija“ u hibridnom ratu protiv Kine. I tradicionalno Rusije. A Amerikanci svoje namere i ne kriju.
„Umesto da Srbija i Kosovo gledaju ka Kini i Rusiji, oni će se okrenuti Americi i zapadnjačkim biznisima u Evropi kako bi počeli da šire poslovni sektor. To znači da će mnogo ljudi u Srbiji i na Kosovu raditi u kompanijama koje imaju zapadne vrednosti, što će se godinama preneti i na njihove porodice i transformisati region“, oglašava neopterećeni Grenel.
„DFC je nedavno osnovan i veoma je zanimljivo što je jedno od područja na koje su prvo otišli – region Srbije i Kosova“, reći će neki dežurni analitičar na radiju Glas Amerike.
„Program te organizacije je uspostavljen kao podrška odobravanju zajmova, garancija i stopa osiguranja po uslovima koji su u potpunosti konkurentni onima koje nudi Narodna Republika Kina”, kaže taj DŽon Sejlor tipično američki.
Ali, kao čovek koji ne želi da neko pomisli da su mu vrane popile mozak, dodaje: „Očigledno je da je Kina za svoju inicijativu opredelila značajne sume novca, Sjedinjene Države ne raspolažu takvim svotama, ali ovo je prvi korak.”
Svi narodi na Zapadnom Balkanu baštine znanu izreku za ove situacije: Ne lipši magarče do zelene trave!
Pa, šta je onda „ekonomski bum“ koji se najavljuje. Izvesno, prazna priča koju ćemo kao i sve „pojaseve za spasavanje“ koji su nam bacani iz Vašingtona i Brisela skupo platiti.
Davaće se neke sume, javlja nam onaj DŽon Sejlor, saradnik američke Nacionalne asocijacije okružnih izvoznih saveta, mnogo manje od naše mašte „i naravno, nužno je da u projekat bude uključen partner sa američke strane. Znači, ne američka vlada, nego partner. Neće biti jednostavno, ali nešto se događa, čega ranije nije bilo – što mislim da je sjajno.“
