Srbija ne bi smela da se upusti u avanturu uvođenja sankcija Rusiji jer bi to bila istorijska greška sa dalekosežnim posledicama. Nije lako, ali u pitanju su sudbinske odluke
Srbija je već dugo pred stalnim pritiscima Zapada da se odrekne sebe i svojih interesa. Pritisci i ucene dugo traju što znači da Zapad ipak ne uspeva ili ne uspeva dovoljno. Najnoviji talas pritisaka je zbog želje
Zapada da i Srbija uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Ukrajinska kriza je, međutim, za Zapad samo još jedan zgodan povod i to je samo deo višegodišnjeg hibridnog rata osvajanja, tačnije pokoravanja i Srbije i srpskog naroda u celini. Pred Srbijom je sada još jedan istorijski izazov pred kojim nema pravo da poklekne.
Osnovno je, naravno, šta je interes Srbije? Jeste da je situacija haotična i da su pritisci veliki, mada se sada zovu „očekivanja”, ali ipak treba biti hladne glave i razmotriti sve okolnosti, jer sada napravljena greška će se teško ispraviti. Sudbinsko je vreme.
Amerikanci, koji predvode najnovije pritiske, obećavaju ubrzano članstvo u Evropskoj uniji jer, kako tvrde, sada su bolji odnosi Vašingtona i Brisela nego ranije. Ali to kažu samo
Amerikanci a iz Brisela poručuju da prihvatanje sankcija Rusiji ipak nije dovoljno. Drugim rečima, nema članstva u EU i sa sankcijama i bez sankcija. Valjda je to dosadašnje iskustvo već pokazalo.
Hilova poruka
Suštinu pritisaka da Srbija uvede sankcije Rusiji najbolje je definisao američki ambasador Kristofer Hil u nedavnom intervjuu Glasu Amerike. On kaže „zaista ne razumem kako neko može da bude podržavalac Rusije ili da govori u prilog Rusije. Nadam se da će nova vlada zauzeti određeni pravac…” Na pitanje da li to za Srbiju znači „manje saradnje sa Rusijom” odgovorio je „ne bih rekao saradnje, pre bih rekao manje vere u Rusiju.
Ideja da će Rusija rešiti srpske probleme na Kosovu ili negde drugde, pa samo pogledajte situaciju u Ukrajini i recite mi da je validan predlog da se Srbija može osloniti na Rusiju za bilo šta”. Hil, međutim, razotkriva da sve to nema nikakve veze ni sa Srbijom ni sa članstvom u EU. Suština je u ratu Amerike protiv Rusije, u koji sada Amerika nastoji da uvuče i Srbiju.
Na stranu neumesnost ambasadorovih ocena, on otkriva da je ključni cilj američke politike u Srbiji zapravo Rusija, i da Amerika pritiska Srbiju u vezi sa sankcijama kako bi, preko srpskih leđa, proširila hibridni rat protiv Rusije. Da li je to interes Srbije? Da li je zaista interes Srbije da bude u bilo kakvom ratu protiv Rusije? Danas Rusija, sutra Kina kojoj Vašington takođe već uveliko priprema „kaznene mere”.
Zemlje koje uvode sankcije su za Rusiju, a uskoro i Kinu u statusu „neprijateljskih zemalja”. Da li je stvarni interes Srbije da ima takav status? Evropska unija je, kao američki vazal, uvela oštrije sankcije Rusiji nego sama Amerika, što je u osnovi samoubistvo EU. Da li sada teraju i Srbiju ne samo da učestvuje u tom samoubistvu nego da i sama učini to isto? I da li će Srbija da pristane na takav samoubilački potez?
