Ne da su Srbiju stisli, nego – sad ili nikad! Mada, to što se žuri našim otimačima KosMeta – teško iko može da mi objasni, a što bi to trebalo i nama da se žuri?!
Gledajući redosled susreta koje su srpskome predsedniku ispisale velike sile, naizmenično me obuzimala strepnja i spokoj, u zavisnosti od toga koja se od njih u’vatila olovke i protokola.
Na opštim parlamentarnim izborima u Srbiji 21. juna, Vučićevi naprednjaci odneli su dvotrećinsku većinu, čemu su se – najviše obradovali – naši zapadni prijatelji.
Sva likovanja pobednika u Srbiji – ništa su pri zapadnjačkom likovanju, jer – Vučić sad ima toliko vlasti, da „može komotno da odlučuje“. A, pošto mene ‘vata jeza, skoro, od svega onoga što njih raduje – i ova njihova radost unela mi je strepnju.
Posle izbora sledio je put u Moskvu 24. juna na vojnu paradu povodom 75 godina od pobede nad fašizmom, zatim 25. juna sa EUropejskim zvaničnicima u Briselu i – ono od čega smo strahovali – „vidovdanski“ dogovori sa Šiptarima u Beloj kući!
A onda je 24. juna, Specijalni sud za zločine OVK u Hagu, objavio sadržaj predloga optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija – i to, baš, sad – a razmatraju je još od pre osnivanja suda! Tači ti tu, odma’ „obrnu avion“ sa koridora ka Vašingtonu i vrati se u Prištinu. I premijer im Avdulah Hoti, isto je uradio sutradan.
Nakon ovoga, nastade opšti haos, začuđenost oko miniranja „vidovdanskih“ pregovora, otkrivanje mnogih žarišta među zapadnjacima, iznošenje prljavoga veša i premetačina prioriteta u događajima.
Neskriveno radovanje EUrope zbog toga, pogotovo Nemačke – bilo je očigledno.
Međutim, glavni američki akter tog susreta, Ričard Grenel, kao da se ništa nije desilo – diplomatski hladno je tvitovao – „iščekujem promenjeni datum sastanka uskoro“. Ili u prevodu – ne bih se ja, baš toliko, radovao.
Jeste da su, u tom rivalitetu, Amerika i Nemačka, po mnogim pitanjima iskopale ratne sekire, ali ovaj, u najmanju ruku, diplomatski skandal, da na putu za Vašington isteraju iz aviona gosta Bele kuće – jer je ratni zločinac – odslikava duboku pozadinu raspolućene Amerike. I ne samo to – ovo je i školski primer sunovrata vremena, u kojem živimo.
Ako se uzme da je sastanak organizovala Bela kuća – što je istovremeno i sinonim za predsednika Amerike i njegov najuži tim, čija je rezidencija i radno mesto Bela kuća, a s druge strane – svi tužioci tih Specijalizovanih veća u tom sudu u Hagu su iz Amerike – zaključak je da tu nešto debelo smrdi u sudaru duboke države i Trampa!
Ovde će mnogi pokušati da izvuku korist – i oni koji iza ovoga stoje i kolateralni dobitnici!
Duboka država, oličena u Demokratskoj stranci, a obema, po pitanju KosMeta, ne odgovara ništa mimo onoga što su oni već završili NATO bombama – ovim su upisali sebi još jedan poen u rušenju Trampa!
A među sukobljenim šiptarskim klanovima u Prištini, miniranje pregovora, najviše odgovara – od Trampove administracije smenjenom Kurtiju.
I Brisel će dati sebi na važnosti i pokušati da podigne rejting slaboj i razjedinjenoj EUropi, kojoj nikako nije moglo da se dopadne da joj Amerika ispred nosa uzima posao na kojem ona treba da pokaže kako je bitna.
