Demokratije moraju da priznaju odluku stanovnika Krima i Sevastopolja da se ponovo ujedine sa Rusijom, istakao je Putin.
– Prva stvar koju svi treba da urade jeste da priznaju volju naroda koji živi u Sevastopolju i na Krimu. O tome sam mnogo puta govorio i ponovo ću naglasiti: Po čemu je to gore od onoga što se desilo na Kosovu? Ni po čemu, samo je tamo odluku doneo parlament, a ovde na nacionalnom referendumu – objasnio je predsednik.
O ruskoj vojsci u Donbasu
Prema njegovim rečima, ako bude potrebno, Rusija će ispuniti svoje obaveze pružanja vojne pomoći Donjeckoj i Luganskoj republici.
– Mi smo juče potpisali sporazume i u tim sporazumima i sa Donjeckom Narodnom Republikom i sa Luganskom Narodnom Republikom postoje odgovarajuće tačke koje govore da ćemo tim republikama pružiti odgovarajuću, uključujući i vojnu pomoć. Pošto tamo postoji sukob, ovom odlukom jasno stavljamo do znanja da, ako bude potrebno, nameravamo da ispunimo svoje obaveze – zaključio je Putin.
Povodom pretnje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da će Kijev prooizvesti sopstvenu atomsku bombu, Putin je rekao i upozorio:
– Čak i pojava taktičkog nuklearnog naoružanja u Ukrajini za nas znači stratešku pretnju. Jer, dovoljno je povećati domete sa 110 kilometara na 300 ili na 500. I, Moskva će biti u zoni razaranja. Za nas je to strateška pretnja i mi smo to tako shvatili. Naravno, to moramo da shvatimo i shvatićemo veoma ozbiljno.
Putin je napomenuo da je Rusija „dobro čula izjave o nuklearnim ambicijama Ukrajine“.
– Razumemo da su te reči upućene pre svega nama i želim da kažem da smo ih – čuli – rekao je šef ruske države.
Istorija
Nova Rusija je ime dobila po području koje je bivše Rusko Carstvo na koje se ubrzano doselilo rusko stanovništvo, osnovavši gradove kao što su Odesa. Posle propasti Ruskog Carstva i građanskog rata, godine 1922. su ta područja Ukrajinskoj SSR, koja je postala dio SSSR, a 1991. godine, ta su područja postala dio nezavisne Ukrajine.
Na tim se područjima posle evromajdanskih protesta i nasilnog svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča razvio se separatistički pokret koji je tražio ujedinjenje sa Rusijom. Nastojanja novih ukrajinskih vlasti da ga uguše silom su dovele do niza oružanih incidenata koji su prerasli u sukob, tokom koga su formirane DNR i LNR, a potom i Novorusija.
Novorusija faktički kontroliše delove Donjecke oblasti u Ukrajini. Međutim, teritorijalne aspiracije Novorusije uključuju još šest ukrajinskih oblasti: Harkovsku, Dnjepropetrovsku, Zaporošku, Hersonsku, Mikolajivsku.
Novorusija je konfederacija, koju trenutno čine Donjecka i Luganska narodna republika. Članstvo je otvoreno i za druge potencijalne članice.
Najviša zakonodavna vlast Novorusije je Državni savet Novorusije, a izvršnu vlast čini Savet Novorusije koga trenutno čine po tri predstavnika iz LNR i DNR.
(Informer)
