Da bismo jednim uspešnim preventivnim udarom otklonili takvo iskušenje da se naša zemlja okrvari, potrebno je u Sibiru stvoriti „rezervni kapital“ sa rezervnim administrativnim aparatom, koji garantuje nastavak organizovanog otpora, u slučaju uspešnog napada.
Takođe bi bilo preporučljivo da se deo odbrambene industrije udalji od NATO bloka, pokrivajući ceo ovaj vojno-industrijski klaster pouzdanim kišobranom protivvazdušne/protivraketne odbrane.
O ovoj temi smo detaljno razgovarali pre godinu dana.
Drugo, kako je tačno primetio Oleg Deripaska, „prozor u Evropu” za Rusiju je sada čvrsto zakovan na drugoj strani.
Svi domaći oligarsi na Zapadu su preko noći očišćeni, iz zemlje su pokradene zlatne i devizne rezerve Centralne banke.
SAD i EU nameravaju da odbiju kupovinu ruskih ugljovodonika, a zapravo će odbiti, u srednjem roku.
Potrebna su alternativna tržišta prodaje, a čini se da je region jugoistočne Azije jedina razumna alternativa Evropi.
Ali za to je neophodno promeniti prioritete ne rečima, već delima, razvijajući infrastrukturu u istočnom pravcu.
Kao što je Deripaska požalio, „ne možemo da idemo dalje od Bratska“, sugerišući, da aktivno gradimo iza Urala. Moramo da gradimo!
Treće, treba da znate, da se na jugoistoku takođe ne maže medom.
Za opstanak i uspešan razvoj Rusiji je potreban sopstveni projekat integracije na postsovjetskom prostoru, kao i unutrašnja kolonizacija njenih nerazvijenih teritorija.
I nemojte reći da za to nema para. Izgradnja novih gradova znači ne samo trilione
rashoda federalnog budžeta, već i trilione dolara ulaganja u sopstvenu ekonomiju: u metalurgiju, u proizvodnju građevinskog materijala, u putni sektor itd.
Sibir je veliki i izuzetno bogat resursima ali niko se tamo neće tek tako preseliti.
Potrebna je adekvatna urbanistička i migraciona politika, koja će rešiti problem depopulacije naših sibirskih i dalekoistočnih regiona, usled unutrašnjih migracija iz centralne Rusije, kao i zbog sunarodnika, koji će biti spremni da se vrate u domovinu iz zemalja zapadni svet, koji im je odjednom postao neprijateljski raspoložen.
Mora se pretpostaviti da posle 24. februara 2022. ideja o novoj kolonizaciji Sibira i prenošenju tamo „rezervnog kapitala“ iz projekta ima sve šanse, da postane stvarnost.
