Prvi izveštaj o Srbiji ovog saziva Evropskog parlamenta – koji će dobiti formu rezolucije kada ga EP krajem marta usvoji u plenumu – nije baš laskav za zvanični Beograd.
Nacrt izveštaja za 2019–2020. godinu, koji je uradio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i predstavio ga u novembru, ovdašnje vlasti su mogle da „progutaju”, ali je u redovnoj proceduri, koja je završena usvajanjem u Spoljnopolitičkom odboru EP, njegov sadržaj znatno izmenjen brojnim amandmanima.
Amandmani su bili takvi da je predsednik Aleksandar Vučić poručio da ne mogu „lažima da ostvaruju politički profit, makar bili iz Evropskog parlamenta”, predsednik parlamenta Ivica Dačić ocenio je da je reč o otvorenom pritisku na Srbiju i njeno rukovodstvo kao „oprobanom receptu” za ostvarivanje određenih geopolitičkih interesa, a ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je da ne moraju da nam šalju ni amandmane kad već nisu mogli ili nisu hteli vakcine.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević za „Politiku” ukazuje da izveštaji EP na neki način određuju političko stanje i raspoloženje političkih stranaka i političkih faktora u EU prema određenim pitanjima. „Nisu obavezujući, ali zaslužuju pažnju budući da stvaraju politički ambijent u delovanju prema Srbiji. Jer, evroparlamentarci su pripadnici političkih struktura i stranaka iz država članica”, napominje on.
Činjenica je da je od ukupno 385 amandmana, oko njih 38 postignut kompromis između više političkih grupacija u EP, a oni pozivaju, između ostalog, na rešavanje afera
„Jovanjica”, „Krušik”, „Telekom”, „Savamala”, „pojačanim rečnikom” traže se od Srbije rezultati u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, izražavaju zabrinutost zbog „sve većeg uticaja Kine”, pozivaju na veće usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, konstatuju da je došlo do pogoršanja u oblasti slobode medija. Ali, tu su i amandmani kojim se od EU traži da unese „više dinamike” u pristupne pregovore sa Srbijom i brzo primeni nova metodologija proširenja.
„Naš” evroposlanik Andor Deli praktično je objasnio kako i zašto su amandmani usaglašeni. Deli, koji je poslanik Orbanovog Fidesa u EP, a poreklom je iz Vojvodine, u
saopštenju dostavljenom Tanjugu izjavio je da je glasao za izveštaj jer je Bilčik prihvatio njegove amandmane koji se odnose na ubrzanje proširenja i usvojio primedbe na praktičnu primenu prava manjina.
On, pritom, smatra da je žalosno što je zbog amandmana levice izveštaj sadržao nekoliko tačaka koje nisu imale nikakve veze s ubrzanjem proširenja ili uslova za članstvo u EU i vidi ih kao pokušaj da izvrše pritisak na Vladu Srbije.
Konačni izveštaj je, dakle, proizvod klasične političke trgovine kakvu možemo da vidimo u svakom parlamentu, u svakoj epohi, u svakom demokratskom društvu, ocenjuje Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost i narodni poslanik s liste SNS-a.
Podseća da u ovom sazivu EP, izabranom 2019. godine, Evropska narodna partija (EPP) i Alijansa socijaldemokrata prvi put nemaju zajedno natpolovičnu većinu, zbog čega ove dve najveće političke grupacije moraju da prave kompromise sa svoja dva druga koaliciona partnera, liberalima iz pokreta Obnovimo Evropu i sa Zelenima. Zeleni su u naletu, a najnenaklonjeniji su državi Srbiji i srpskom faktoru jer je reč o dugogodišnjim albanskim lobistima, ocenjuje on.
