Najava mogućnosti da vođa beloruske opozicije Svetlana Tihanovska, koja je na predsedničkim izborima dobila deset odsto podrške, bude proglašena novom predsednicom te zemlje, govori o tome da, u određenoj meri, prisustvujemo „venecuelizaciji“ političkih protesta u Belorusiji, kaže Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Komentarišući demonstracije koje ne jenjavaju i najave koje su zapalile društvene mreže o mogućnosti da Tihanovsku, koja je nakon izbora pobegla u Litvaniju, opozicija proglasi predsednicom te zemlje, Proroković kaže da su evidentne sličnosti sa dešavanjima u
Venecueli gde se, uprkos tome što je na izborima za predsednika izabran Nikolas Maduro, lider opozicije Huan Gvaido samoproglasio šefom države.
„Venecuelizacija“ protesta u Belorusiji
“Međutim, da bismo mogli u potpunosti da povučemo paralelu sa dešavanjima u Venecueli moramo sačekati reakciju Evropske unije. Brisel je najavio održavanje video samita vezanog za Belorusiju, a u tim prvim najavama bilo je uočljivo da će oni, pre svega, minule predsedničke izbore proglasiti nelegitimnim, odnosno neće priznati Lukašenka za izabranog predsednika Belorusije.
Sa druge strane, insistiraće na uvođenju sankcija svim ljudima unutar beloruskih vlasti koji su lojalni Lukašenku, što je pritisak na ljude u njegovoj administraciji da se ograde od predsednika ili ga se odreknu“, smatra Proroković.
Kako navodi, ostaje da se vidi kako će se EU odrediti prema ovom novom detalju u razvoju dešavanja u Belorusiji, odnosno da li će u Briselu priznati Tihanovsku kao novu predsednicu.
Moguća veća kriza nego u Venecueli
„Ukoliko to učine mislim da će doći do mnogo veće krize od one koja je bila u Venecueli. Naime, geografska pozicija Belorusije je mnogo drugačija, to je evropska zemlja, članica određenih organizacija – ODKB-a, Evroazijskog ekonomskog saveza i Savezne države Rusije i Belorusije, pa takav čin Evropske unije može da proizvede brojne, vrlo konkretne posledice u međunarodnim odnosima. Pitanje je šta Svetlana Tihanovska hoće da postigne. Ako se samoproglasi da bi pojačala svoju političku poziciju, onda ćemo prisustvovati daljoj borbi na unutar političkom planu koja će potrajati. Međutim, ako tu odluku podrže EU i SAD, imaćemo veliki problem kontinentalnih razmera“, kategoričan je Proroković.
On podseća da su Sjedinjene Američke Države, zajedno sa nizom drugih zapadnih zemalja, priznale samo one ambasadore koji su se usprotivili Nikolasu Maduru. U tom smislu, ukoliko bi se desilo da EU prizna Tihanovsku za predsednicu, članice Unije bi morale da pošalju kući sve one diplomate koje ostaju lojalne Lukašenku, a sam Lukašenko morao bi da odgovori recipročnom merom.
„To u praksi znači da se prekidaju politički odnosi između Minska i zapadnih zemalja. Lukašenko će onda, shodno sporazumima koje ima sa Rusijom, Kazahstanom, članicama ODKB-a i Evroazijskog ekonomskog saveza tražiti pomoć, pa ovo može da izađe na jedan vrlo kompleksan problem koji će biti teško rešiti“, napominje naš sagovornik.
Dve struje unutar EU
Prema njegovim rečima, unutar Evropske unije postoje dve škole mišljenja, od kojih je jedna za što radikalnije poteze poput sankcija za Lukašenkove saradnike i delegitimizaciju samog predsednika.
„Druga škola mišljenja se zalaže za to da se ipak postupa opreznije i da se napravi nekakav dogovor ne samo Lukašenkom, već i sa Rusijom. Oni uzimaju u obzir da je Belorusija članica tih integracionih celina i da ovo može proizvesti neki „domino
