A ni poremećaji u lancima snabdevanja, predviđa „Makinzi globalni institut“, neće nestati iznenada kako su se pojavili. „Nestašice svakodnevnih proizvoda postale su nova normalnost“ i „neće se okončati uskoro“, predviđa ova globalna konsultantska kuća.
Priprema javnog mnjenja
Šta je zapravo poremetilo lance snabdevanja u svetu? Preti li svetu hiperinflacija kakvu smo mi iskusili početkom devedesetih godina prošlog veka? I kako razumeti upozorenje da će se zbog toga sve promeniti?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar Branko Pavlović i ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.
„Čitav sistem je toliko prezadužen, da vraćanje tih dugova ne može da se bazira na realnom privrednom rastu. Jedini izlaz iz takve situacije predstavlja hiperinflacija koja bi te dugove istopila i moguće je da sada prisustvujemo medijskoj pripremi takvog scenarija, kako bi se javnost uverila da je reč o neminovnosti“, komentariše Branko Pavlović dramatična upozorenja koja iznose milijarderi Džek Dorsi i Ilon Mask.
„Kontinuirana visoka inflacija donosi stalnu preraspodelu bogatstva, iz ruku većine ljudi koji žive od svog rada u korist vlasnika kapitala“, nadovezuje se Bojan Dimitrijević i
objašnjava da „inflacija može da predstavlja problem i zato što izaziva inflaciona očekivanja, koja posle izvesnog vremena počnu sama sebe da hrane i da podstiču spiralu rasta cena“.
Energetska kriza i prazni rafovi
Pritom, dodaje „Sputnjikov“ sagovornik, „ako se nastavi sadašnji trend energetske krize koja je pojačala i inflatorne pritiske, moglo bi da dođe i do stagflacije“, visoke inflacije propraćene ekonomskom stagnacijom, što je još pre tri meseca najavio ekonomista Nurijel Rubini, „Dr Propast“, koji je krizu iz 2008. predvideo dve godine pre njenog izbijanja.
„Visoke cene energenata dramatično povećavaju troškove poslovanja, podižu cene i obaraju ponudu“, opominje Dimitrijević i naglašava da mu se, ipak, čini da je „sadašnja kriza izazvana veštački, jer nema ekonomskog opravdanja za toliki rast cena. Potražnja za energentima, naime, nije porasla u tolikoj meri da bi izazvala njihovu nestašicu i posledično povećanje cena“.
A opet, „inflacija jeste stvarna. Štaviše, kada je reč o prehrambenim proizvodima i energentima, dakle, o onome što ljudi masovno koriste, mnogo je viša od zvaničnih četiri ili pet odsto, što je cifra koja predstavlja prosek u odnosu na čitav spektar proizvoda i usluga.
Zato su ljudi i nagrnuli u prodavnice i ispraznili rafove, a nema logistike, od vozača kamiona nadalje, koja bi nastale nestašice brzo mogla da nadomesti…
Pritom i niz drugih faktora, poput ideologizovane energetske politike koja se odriče kako uglja, tako i ruskog gasa i nuklearnih elektrana u korist obnovljivih izvora energije koji su na današnjem stepenu tehnološkog razvoja nedovoljno pouzdani, kreiraju situaciju u kojoj bi cene energenata u jednom dužem vremenskom periodu mogle da ostanu na zaista visokom nivou“, napominje Branko Pavlović i zaključuje: „Očigledno je da je potrošački način života udario u svoje granice.
Zapadni svet suočava se sa saznanjem da neprekidni rast više nije moguć i sve ovo što se sada događa predstavlja posledicu pogrešnog koncepta razvoja koji traje već decenijama.
Nezahvalno je prognozirati šta bi sve iz toga moglo da proistekne, ali, jasno je da se situacija neće smirivati.“
