I to je za njihovo shvatanje politike normalno. S druge strane, ja imam potrebu da govorim jasno i otvoreno o onome što kao episkop, čovek i misleće biće smatram da je istina.“
Izbor patrijarha
Da li će dodatna popularnost kojoj doprinose i oni koji ga napadaju pomoći vladiki Grigoriju da postane patrijarh i da li on to uopšte želi? Tokom besede na dan Svetog Grigorija Bogoslova na neki način je, čini se, već dao odgovor citirajući tog svetitelja koji je živeo u IV veku.
“Sveti Grigroije Bogoslov se“, kaže, “nije ustezao da upozori bilo koga ko je sebe uzneo previsoko da može da padne. A onda je to pokazao na delu i rekao, ’Evo ja neću da budem patrijarh’, i otišao iz Carigrada.
“U odgovoru na pitanje koga vidi na tronu Svetog Save, vladika se opet poziva na reči svetog Grigorija Bogoslova: “Voleo bih da to bude neko ko će moći da se usprotivi ako to bude potrebno radi zaštite opšteg dobra.“
Smatra da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ima dovoljno takvih ljudi „koji imaju svoj stav, koji imaju jasan pristup, koji imaju i duhovnu i umnu i istorijsku i predanjsku dimenziju postojanosti. Patrijarh ne može da bude neko ko kalkuliše, ko pokušava da nadmudri sve, pa onda na kraju ispadne da je nadmudrio jedino samog sebe.
Prosto to treba bude neko ko ima jasan, nedvosmislen i slobodan hrišćanski stav, i ko je spreman da takav stav brani od svih uticaja koji bi želeli da ga svetu prikažu drukčijim ili da ga relativizuju ili razvodne.“
“Pošto patrijarha predlažu i biraju episkopi – a i mi episkopi smo ljudi koji su na vlasti, a vlast sa sobom nosi i tu nesrećnu dimenziju sujete – svako od nas prvo mora da se zagleda u sebe i, ukoliko je to istina, otvoreno i pošteno prizna i sebi i drugima: Ja nisam za taj tron. Ja u ovom trenutku mogu otvoreno i iskreno da kažem – ja nisam za to“, poručuje na kraju vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije Durić za DV.
(Dojče vele)
