Rusija još nije završila izgradnju drugog „Severnog toka“, a već govori o trećem. Cev od Rusije do Nemačke potrebna je za transport vodonika, na koji Evropa želi da pređe potpuno za 30 godina.
Koristiće se i prva dva gasovoda. Ipak, Moskva će opet morati da ubeđuje Evropu u isplativost kupovine ruskog gasa, a Amerikanci će opet biti konkurencija.
Ubuduće Rusija može koristiti „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ za snabdevanje Evrope plavim i tirkiznim vodonikom, ali će za te svrhe izgraditi i „Severni tok 3“. Ovo mišljenje je izneo zamenik direktora Instituta Evrope Ruske akademije nauka Vladislav Belov.
Gorivo budućnosti – vodonik
To podržavaju dugoročni planovi EU. Evropa pravi planove da u potpunosti pređe na zeleni vodonik do 2050. godine. Međutim, ona to neće moći da učini, pa će morati da kupuje plavi i tirkizni vodonik iz Rusije, rekao je ekspert.
On se može pumpati kroz postojeće ruske gasovode i moraće da se izgradi novi. Ukrajinski gasno-transportni sistem verovatno neće biti uključen. Kao prvo, tamo gde Ukrajina pronađe vodonik, neće imati od čega da ga proizvede.
Kijev ima nuklearne elektrane, ali one će za desetak godina morati da budu izbačene iz službe, ističe ekspert Finansijskog univerziteta pri vladi Rusije i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Stanislav Mitrahovič.
Kao drugo, ukrajinski gasno-transportni sistem je veoma star i teško da su njegove cevi pogodne za transport vodonika. Ukrajini će biti potrebna kolosalna ulaganja u infrastrukturu, ističe ekspert. Biće lakše izgraditi novi gasovod direktno iz Rusije.
„Zbog svog stanja, ukrajinska cev definitivno neće moći da se koristi za transport vodonika. Savremenijim ruskim cevima verovatno će biti potreban veći pritisak, dok će gubici tokom transporta biti znatno veći od gubitaka tokom pumpanja metana (gasa).
Ipak, najpoželjniji metod cevovodnog prenosa vodonika biće izgradnja posebnog cevovoda sa novim ventilima kako bi se sprečio gubitak gasa tokom transporta“, rekao je Maksim Hudalov, viši direktor Grupe za procenu rizika održivog razvoja „AKRA“.
Simbioza gasa i vodonika
„Za Rusiju, vodonik je tema za koju se treba uhvatiti. Nije logično suprotstavljati gas i vodonik, već naprotiv, koristiti njihovu simbiozu. Mi možemo kombinovati priče o gasu i vodoniku. Ako to uspe, biće dobro“, rekao je Mitrahovič.
Međutim, važno pitanje je da li će Evropska unija imati potrebu za plavim ili tirkiznim vodonikom. Plan Evrope koji je predstavljen letos, podrazumeva kompletno odustajanje od ugljovodonika i prelazak do 2050. godine na zeleni vodonik, koji ona sama želi da proizvodi.
EU namerava da godišnje prodaje vodonik za 630 milijardi evra i otvori oko milion radnih mesta. Izračunali su da bi stvaranje infrastrukture unutar EU koštalo od 27 do 64 milijarde evra.
„U Evropi se razmatraju ambiciozni planovi za formiranje tržišta vodonika sa formiranjem cena na berzi, i za to se koristi postojeća infrastruktura za prirodni gas“, rekao je stariji analitičar „BKS svet investicija“ Vitalij Gromadin.
Za „Gasprom“, koji inače prodaje oko 200 milijardi kubnih metara, ovo je krajnje neprijatan plan. Pored preorijentacije na prodaju gasa Kini, čime se „Gasprom“ aktivno bavi, tamo se sprovode i istraživanja vodonika.
Problem je u tome što Evropa želi da proizvodi i uvozi isključivo zeleni vodonik, a Rusija namerava da joj ponudi vodonik druge boje.
