Pošto je Srbija među siromašnijim evropskim zemljama s većim učešćem u privredi egzistencijalnih delatnosti koje neće imati pad (poljoprivreda i prehrambena industrija) i nemamo izlaz na more, pad BDP-a će biti osetno manji nego u većini drugih evropskih zemalja.
U ukupnom zbiru za sada očekujemo da bi pad BDP-a u 2020. mogao da iznosi tri odsto uz smanjenje broja zaposlenih za 30.000 do 50.000. Za razliku od krize iz 2009. kurs dinara i inflacija ostaće stabilni.
Dakle, jesen će biti bolna za deo stanovnika koji će ostati bez posla ili imati umanjenje primanja, ali će se najšira stabilnost sačuvati i država bi mogla dobro usmerenom socijalnom politikom i podrškom ugroženim sektorima privrede dosta da pomogne.
Važno je, međutim, pitanje i šta će biti od naredne godine, odnosno kojom brzinom ćemo se oporavljati i tu smo takođe u poslednjem izveštaju dali konkretne preporuke Vladi.
Koliko je budžetskog novca utrošeno za pomoć privredi i građanima u okviru prvog paketa mera? Koliko je sprovođenje tih mera, zbog neophodnog dodatnog zaduživanja, podiglo javni dug Srbije? A deficit budžeta?
U okviru prvog paketa mera potrošeno je oko 2,5 milijardi evra. To jesu ogromna sredstva, ali je ipak nešto manje od onog što je bilo planirano budući da oko 30 odsto preduzeća nije iskoristilo mogućnost odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade.
Mi smo na osnovu toga očekivali da će Vlada prihvatiti ove, uslovno rečeno, uštede i napraviti mnogo selektivniji, efikasniji i manji drugi paket pomoći. Jer, ako 30 odsto preduzeća nije iskoristilo pogodnost da odloži plaćanje doprinosa i poreza na zarade, onda stvarni deo privrede kojoj pomoć ne treba može biti samo još veći.
Umesto toga Vlada je produžila praktično identičan paket. Ovakvo rasipanje sada može biti veoma opasno jer vidimo da se zdravstvena kriza produžava, a sa tim rastu i neizvesnosti i novi potencijalni troškovi do kraja godine.
Naravno, sve predviđene mere se finansiraju iz deficita i direktno povećavaju javni dug, tako da je izvesno da će zbog sprovedenih mera i onih koje se planiraju javni dug u 2020. da poraste za preko tri miljarde evra, odnosno premašiće 60 odsto BDP-a, a rast deficita i duga bi mogao da bude još veći ukoliko se kriza relativno brzo ne završi.
U startu ste ukazivali da je podela 100 evra svim punoletnim građanima – pogrešna. Da li je taj novac mogao drugačije da bude utrošen?
Da, to je mera koju smo od samog početka oštro kritikovali. Naša argumentacija je išla u nekoliko pravaca i svi su pokazivali nelogičnost ovakve mere.
Pre svega, najveći deo sredstava nije usmeren materijalno ugroženim građanima kojima je pomoć najpotrebnija, a potrošena sredstva su ogromna. Preko 600 miliona evra koliko je ova mera koštala moglo je da pokrije godišnje isplate za najmanje 500.000 ljudi koji primaju neku vrstu socijalne pomoći ili godinu dana naknada za nezaposlenost za preko 200.000 ljudi.
Dakle, s ovim sredstvima mogle su da se naprave čuda u socijalnoj politici. Da ne pominjem da su godišnje investicije države u zdravstvo u prethodne tri godine bile 100-150 miliona evra. Znači Vlada je tokom zdravstvene krize jednokratno dala pet puta više sredstava za ekonomski i socijalno promašenu meru od prosečnih godišnjih investicija u zdravstvo.
