Home TEMA DANA POČINJE ZAVRŠNI ČIN OTIMANJA SRPSKE IMOVINE NA KOSOVU…

POČINJE ZAVRŠNI ČIN OTIMANJA SRPSKE IMOVINE NA KOSOVU…

115
0
SHARE

Kosovske vlasti idu dalje putem zaoštravanja stava prema Beogradu: usvojile su zakon o statutu rudarskog kombinata Trepča, dok predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji predlaže nove uslove za suspenziju taksi na robu iz centralne Srbije.

Takse moraju biti ukinute bez daljih smicalica, kaže Milovan Drecun, šef skupštinskog Odbora za KiM.

Kosovska skupština je u subotu usvojila zakon o statutu rudarskog kombinata Trepča, kojim se faktički otima strateški kombinat u većinskom vlasništvu Vlade Srbije.

Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić pozvao je međunarodnu zajednicu da ne dozvoli sprovođenje zakona o statutu Trepče, upozorivši da će to imati posledice po dijalog, kao što je slučaj i sa taksama koje je Priština uvela u novembru.

Milovan Drecun u izjavi za Sputnjik upozorava da Priština nastavlja da uzurpira imovinu države Srbije i privatnu imovinu srpskog naroda i pokušava da tome dâ neki fiktivni pravni okvir, mada su zakoni koje usvajaju protivpravni.

„S jedne strane se uzurpira i legalizuje otimanje srpske privatne imovine, ne poštuje se imovina SPC, a s druge strane se imovina države Srbije takođe na najgrublji način napada — od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti, Albanci bi želeli da sve ono što je Srbija godinama ulagala na Kosmetu, svi prirodni resursi pripadnu toj lažnoj državi.

Posebno im je na udaru akumulacija Gazivode“, kaže Drecun, podsećajući da Srbija i dalje otplaćuje kredit koji je dobila za izgradnju te brane.

Na udaru je i kombinat Trepča, koji oni pokušavaju da preotmu, a kako navodi Drecun, radi se o političkom i pravnom nasilju i jednostranim potezima koji su neprihvatljivi i ne mogu imati posledice koje bi Priština želela, odnosno da je ona vlasnik te imovine.

„Srbija ima svu dokumentaciju koja pokazuje da je Fond za razvoj sada vlasnik više od 80 procenata kombinata Trepča, ali Albancimogu praktično da zaustave njegov rad na severu, a mogu i da sa računa te kompanije skinu pozamašna finansijska sredstva.

Dakle, mogu da ugroze nastavak procesa proizvodnje i da samim tim ostave bez posla više hiljada Srba, jer se preko tog kombinata izdržava dobar deo srpskog stanovništva na severu“, ističe šef skupštinskog odbora za KiM.

Srbija je, kaže Drecun, uradila dosta da zaustavi takve namere Prištine, ali na međunarodnom planu treba jasno i glasno reći da je taj kombinat u vlasništvu Srbije i da bilo kakva njegova prodaja  neće biti važeća.

Istovremeno, prištinski mediji su preneli da je predsedavajući kosovske skupštine Kadri Veselji predao ranije ove nedelje liderima vladajuće koalicije u Prištini pisani predlog za suspenziju na 120 dana taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, pri čemu Srbiji za to postavlja deset, a BiH sedam uslova.

Dokument, kako prenose prištinski mediji, ima devet strana, a navodno je predat američkom ambasadoru u Prištini Filipu Kosnetu na sastanku 23. januara.

Među uslovima su da Srbija promeni, kako kažu, neprijateljski stav, da primeni sporazum o zajedničkim prelazima, prizna sve dokumente o robi, dozvole, pečate i dokumentaciju, kao i registarske tablice i putne isprave koje izdaju prištinske vlasti.

Drecun kaže da Albanci pokušavaju da pripreme teren za nastavak razgovora i da u sklopu toga treba shvatiti i Veseljijevu tzv. platformu.

„To što Veselji bulazni, već smo navikli. Neće oni nikakve uslove diktirati Srbiji. Da bi se nastavili razgovori, moraju biti ukinute takse, bez ikakvih njihovih daljih smicalica, a onda će se pregovarati, tačku po tačku“, jasan je Drecun.

On se slaže da je pitanje imovine izuzetno bitno i da o njemu treba da se razgovara, ali dodaje da kad neko definiše ovako tvrde stavove — njemu nije ni stalo do nastavka razgovora, nego želi da već u startu onemogući drugu stranu da se ozbiljno posveti razgovorima, ako do njihovog nastavka dođe.

Na pitanje može li Priština da radi išta bez saglasnosti Amerike, pa i kad je reč o statutu za Trepču i Veseljijevim novim uslovima, Drecun kaže da Vašington svakako ima najsnažniji uticaj na Albance — na neke više, na neke manje.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here