Nabrajaćete, nastavlja se u pismu, sve stvari koje morate da uradite, a otkriće se i prava narav ljudi iz okoline. Neke će vam se sumnje potvrditi, a neke iznenaditi.
„Intelektualci, koji su ranije bili sveprisutni u medijima, sada će nestati. Neki će naći utočište u racionalizaciji koja će biti potpuno lišena saosećanja pa će ljudi prestati da ih slušaju. Ali, ljudi na koje pre niste obraćali pažnju, pokazaće se velikodušnim, pouzdanim, pragmatičnim i pronicljivim“, konstatuje Melandri.
Oni koji vas pozivaju da na ceo ovaj haos gledate kao na priliku za planetarnu obnovu, pomoći će vam da sagledate širu sliku, navela je ona, ali i napomenula da će nas oni istovremeno i jako nervirati.
„Lepo, planeta opet diše jer emitujemo manje ugljen-dioksina, ali kako ćemo platiti račune sledećeg meseca? Nećete shvatati da li je svedočenje rađanju novog sveta grandiozna ili očajna situacija“, stoji u pismu italijanske književnice.
Muzika kao međusobno ohrabrenje
Ona navodi i da ćemo puštati muziku sa prozora ili iz dvorišta.
„Kad ste nas videli kako pevamo arije iz opera s naših balkona, pomislili ste: ‘Ah, ti Italijani’. Ali mi znamo da ćete i vi takođe pevati da se međusobno ohrabrite.
Kada budete do daske pustili sa prozora ‘I Will Survive’, mi ćemo vas gledati i potvrdno klimati glavom baš kao što su to činili gledajući nas građani Vuhana, koji su pevali sa svojih prozora u februaru“.
Mnogi će, piše dalje u pismu, zaspati s mišlju kako će se razvesti odmah po ukidanju karantina, ali i dodaje da će mnoga deca biti začeta.
„Vaša deca će pratiti onlajn nastavu. Biće užasno naporna, ali će vam pričinjavati i veliko zadovoljstvo. Stariji će biti neposlušni kao bezobrazni tinejdžeri: moraćete da se svađate s njima i branite im izlaske, kako se ne bi zarazili i umrli“, napisala je Melandri.
Svet više neće biti isti
Pokušaćete, nastavila je, da ne razmišljate o ljudima koji su usamljeni umrli na odeljenjima intenzivne nege, poželećete da ružinim laticama prekrijete put kojim prolaze zdravstveni radnici.
„Reći će vam da se društvo ujedinilo u zajedničkoj borbi, da ste svi u istom čamcu. I to će biti istina. Ovo iskustvo će zauvek promeniti način na koji vidite sami sebe kao individuu koja je deo veće celine“, kaže se u pismu.
Italijanska književnica ukazuje da će biti važno kojoj klasi pripadamo i precizira da nije isto ako smo zatvoreni u kući sa prekrasnim vrtom ili u stanu prenatrpane stambene zgrade.
Nije isto, kako ukazuje, biti u mogućnosti da se radi od kuće ili da se gleda kako vaš posao nestaje.
„Taj čamac u kojem ćete svi zajedno ploviti da biste pobedili epidemiju, neće svima izgledati isto, niti je isti za svakoga. Nikad nije ni bio. U nekom trenutku shvatićete koliko je sve ovo teško“.
Upozorava da potom sledi i strah koji ćemo podeliti svoje sa najmilijima, ili zadržati za sebe da ih ne bismo opterećivali.
„Mi smo u Italiji i ovo je ono što znamo o vašoj budućnosti. Ovo je tek malo proricanje budućnosti. Mi smo vidovnjaci na niskom nivou. Ako pogledamo u dalju budućnost, onu koja je nepoznata i nama i vama, možemo vam reći samo ovo: kad sve ovo jednom završi, svet više neće biti isti“, zaključila je Melandri.
