Jovanović naglašava da se ovakav presedan nije desio u istoriji Pete republike – do sada su svi parlamentarni izbori preslikavali rezultate predsedničkih. Jedini izuzetak bili su izbori iz 1974, kada je za predsednika izabran Valeri Žiskar Desten, a njegova partija nije osvojila većinu u Nacionalnoj skupštini. Međutim, on je bio centrista u okviru desničarske većine.
Bez obzira na istorijski presedan, rezultati izbora ne predstavljaju šok – bili su najavljeni nekoliko dana pre održavanja kroz istraživanja javnog mnenja. Toga je bio svestan i sam Makron kada se pre nekoliko dana u, kako Jovanović kaže, trampovskom stilu, obratio novinarima sa govornice ispred aviona, kada je zatražio stabilnost u Francuskoj. Drugim rečima, zatražio je većinu koju ipak nije dobio, objašnjava Jovanović.
U tom smislu, rezultati izbora ne predstavljaju šok, jer nisu iznenađenje. Sa druge strane, oni će dobrano prodrmati francusku političku scenu, kao i način na koji su političke institucije u toj zemlji funkcionisale u poslednjih pet godina, zaključuje on.
Rezultate parlamentarnih izbora liberalni „Mond“ nazvao je „noćnom morom“ za francuskog predsednika jer, za razliku od 2017, nije uspeo da osvoji natpolovičnu većinu u Nacionalnoj skupštini. Istovremeno, Nacionalno okupljane i NUPES ostvarili su istorijski uspeh.
