Home TEMA DANA OVO SE KRIJE: MAKRON JE DOŠAO DA ANESTEZIRA SRBE ZA ONO ŠTO...

OVO SE KRIJE: MAKRON JE DOŠAO DA ANESTEZIRA SRBE ZA ONO ŠTO IH ČEKA U SEPTEMBRU U PARIZU!

127
0
SHARE

Makron je samo izgovorio čarobnu reč „kompromis“, pun poverenja u Vučićevu spremnost da za „nešto“ prizna tzv. Kosovo

Dvodnevna poseta francuskog predsednika protekla je u glamuru i pompi. Bila je to još jedna režija „suverenovih janičara“ (izraz Živojina Pavlovića, koji se odnosio na Broza i njegove posilne), režija koja je surovu stvarnost preobrazila u veselu sliku.

Od silnog oduševljenja onolikog sveta – političara i njihovih svita, novinara, brojnih „slučajnih“ posetilaca Kalemegdana – niko nije obratio pažnju na to da je E. Makron Srbiju i tzv. Kosovo izričito naslovio kao „dve države“.

U našoj široj javnosti te reči treba da odigraju ulogu anestetika u glasno najavljenoj operaciji na otvorenom srcu Srbije koja treba da se obavi u Parizu u septembru. To je ono srce koje je neovlašćeno i nepozvano bilo ponuđeno „velikom Makronu“ ispred spomenika zahvalnosti Francuskoj.

Tim povodom, predsednik Vučić imao je jako zanimljivu izjavu. Rekao je: „Ja ću se dok sam živ zalagati za kompromis“. Izjava je, kao i sve njegove, dvosmislena, tj. sadrži dva značenja: prvo, da se predsednik neće povući sa trona dok je živ; drugo: da njegov život zavisi od „kosovskog kompromisa“. Ovo drugo značenje nam je sada mnogo interesantnije.

Iz dosadašnjeg iskustva jasno je šta predsednik podrazumeva pod kompromisom. To je, najpre, razmena priznanja tzv. Kosova za zajednicu srpskih opština.

To bi praktično značilo razmenu svega nizašta. Priznanje je u međunarodnim odnosima supstantivna stvar, koja je potrebna tzv. Kosovu od strane Srbije a ne obratno.

S druge strane, ono što je Srbija trebalo da dobije zauzvrat, zajednica srpskih opština, još pre Briselskog procesa postala je ustavna i partnerska – za države koje su ga priznale – obaveza tzv. Kosova.

Kada ni to nije dobio, predsednik je ponudio „razgraničenje“ kao kompromisno rešenje. I opet je hteo da sve da nizašta, jer se priznanje opet nudi za nešto što po sebi nije dobitak – fino regulisanje međudržavnih granica, gde obe strane teritorijalno dobiju onoliko koliko daju.

Toliko o kompromisnim ambicijama predsednika Srbije pre najnovijeg dila sa predsednikom Francuske, koji bi trebalo da se ostvari u septembru u Parizu.

Stvar je medijski predstavljena kao okretanje novog lista u tegobnoj sagi o Kosovu. Ali, šta je tu novo? Da li je predsednik Makron za jotu pomerio francuski zvanični stav o ovom pitanju? Ni govora!

On je samo izgovorio čarobnu reč „kompromis“, pun poverenja u Vučićevu spremnost da za „nešto“ prizna tzv. Kosovo. Videli smo od kakvog je materijala to „nešto“.

Francuski predsednik u ovoj igri ima u vidu pre svega svoju ličnu poziciju u evropskim relacijama. Kako mu je u sopstvenoj zemlji popularnost pala na deset odsto, ovo je zgodna prilika da se okuša u evropskoj politici preuzimajući štafetu Angele Merkel.

Ali, pored svega, Francuska je imala i još ima neke posebne veze sa časnim liderima kriminalne narko tvorevine, koja se zove „Republika Kosovo“.

U svojim uzbudljivim spisima objavljenim u Lozani 2018. godine, Dik Marti, glavni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o trgovini organima u Pokrajini i Severnoj Albaniji, piše i sledeće: „Istina je da je francuski doprinos bio ogroman.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here