Home TEMA DANA OTKRIVAMO: ŠTA SE TO SPREMA U UKRAJINI, KADA JE ČEČENSKI “BATALJON SMRT”...

OTKRIVAMO: ŠTA SE TO SPREMA U UKRAJINI, KADA JE ČEČENSKI “BATALJON SMRT” MORAO DA UĐE U DONBAS..?!

513
0
SHARE

Poznata ruska novinarka Marina Ahmedova boravila je u garnizonu čečenskog bataljona “Smrt” u jednom naselju koje kontroliše samoproglašena Donjecka Narodna Republika (DNR). Ova dobrovoljačka jedinica sastoji se od čečenskih vojnih osoba i policajaca koji više nisu u redovnoj službi.

Prema nezvaničnim podacima, jedan od njenih zadataka je likvidacija Ise Munaeva, Čečena koji je emigrirao u Evropu za vreme druge vojne kampanje u Čečeniji i sada se u ukrajinskom vojnom sukobu bori na strani Kijeva.

Novinarka je razgovarala sa četvoricom boraca ovog bataljona. Dvojica su joj otkrila samo nadimke: General i Stinger, a druga dvojica su rekla svoja prava imena: Aptio i Vaha.

“Došli smo ovamo da oslobađamo ljude”, kaže Stinger. I ne čekajući da postavim pitanje nastavlja: “Od koga? Od ukrajinskih kaznenih ekspedicija! Svevišnji je svedok onoga što mi ovde radimo. Mi ratujemo kao što drugi igraju kompjutersku igricu. Rat je naš život. Naš bataljon “Smrt” je deo većeg bataljona “Bedem” i odgovoran je direktno Zaharčenku.

 Rusija i Čečenija

“Narod Čečenije je izabrao Rusiju”, kaže Vaha.

“Ali Čečeni su ratovali protiv Rusije”, počinjem ja.

“Tačno tako”, odgovara Stinger.

“U dva čečenska rata poginulo je mnogo civila…”

“Šta vi želite da pitate?”, ponovo se ubacuje Stinger. “Zašto smo mi posle svega toga za Rusiju? Vaha, Aptio i ja smo bili deca kada je počeo prvi čečenski rat. Pravili smo zapaljive koktele, zaletali se na tenkove i ubacivali koktele kroz otvor u kabinu. Verovali smo da tako branimo domovinu. Mi smo pobedili u tom ratu i primorali Rusiju da povuče trupe 1996.

Ali posle toga, kada smo stekli nezavisnost, događalo se isto što se sada događa ovde”, kaže Vaha. “Razne grupacije i klanovi su ratovali jedni protiv drugih. Narod je živeo vrlo loše… “

“Sve je vrlo jednostavno”, objašnjava Stinger. “Rusija je posle drugog rata postupila korektno. Nije nas ponižavala, nije demonstrirala da je ona pobednica, nije ograničavala čečenski jezik, našu veru i tradiciju. Danas je Grozni najlepši grad. Rusija je učinila sve da stabilizuje našu ekonomiju.

“Ima Čečena koji su podržali Kijev”, kaže Aptio. “Samo što mi njih ne smatramo za Čečene. To su izrodi. Ljudi kao što je Isa Munaev pobegli su iz Čečenije za vreme drugog rata. Basaev i Hatab su njihovi, oni su krenuli u drugu regiju Rusije, u Dagestan, a onda su pobegli. Zbog njih su naši rođaci i prijatelji poginuli. Vlast je za vreme nezavisnosti predata njemu i njemu sličnima. I šta su oni napravili od Čečenije? Šta? A mi više nemamo braću i sestre…

“Nećete naći nijednog čoveka u Čečeniji koji nije izgubio brata, sestru, rođake”, kaže Vaha. “Mi ih se svakog dana sećamo s bolom i ogorčenošću.”

“Jeste li oprostili Rusiji?”, pitam ih i u sobi za stolom nastane tajac.

“Nakon prvog rata narod je sam shvatio da se bez Rusije ne može. Narod je shvatio da je Rusija jedini oslonac muslimanskog sveta. Mi smo priznali Rusiju da bismo preživeli. Lično sam oprostio Rusima sve”, konačno odgovara Stinger. “Sigurno znam da je i on oprostio”, pokazuje na Aptija. “I on je oprostio”, pokazuje na Vahu. “Ja sam državljanin Rusije. Mi ništa ne zameramo Rusiji. Mi nju volimo. Ali znate kome mi nismo oprostili i nećemo oprostiti? Onima koji su počeli drugi rat. Svim tim Basaevima, Hatabima i Munaevima.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here