Iznoseći četiri uslova za nastavak pregovora sa Beogradom, Aljbin Kurti simbolički je srušio dijalog. Sad je izazov pre za EU i Ameriku da Prištinu pritisnu da se vrati dijalogu i ispuni preuzete obaveze albanske strane jer bi, u protivnom, sve dogovoreno moglo da se poništi i vrati na početak, smatra politički analitičar dr Dejan Vuk Stanković.
On kaže da je premijer Kurti, tražeći priznanje Kosova i navodnih srpskih zločina na KiM, odustajanje od formiranja Zajednice srpskih opština i poništavanje svih prethodno potpisanih sporazuma uz posredovanje EU, pokazao da ne odustaje od ranijeg stava i pored činjenice da su i Amerika i EU za nastavka dijaloga.
Priština ruši dijalog
Stanković smatra da posle četiri uslova Kurtija ostaje samo teorijska mogućnost da se dijalog nastavi.
„Srbija je definisala učešće u daljem toku dijaloga samo ako se ono što je do sada popisano ispoštuje. Kurti nam svojim uslovima poručuje da Srbija treba da izađe iz dijaloga i stavi veliki znak pitanja na sve na šta je do sada u dijalogu pristala. Jer, ako Albanci miniraju ideju dijaloga kao takvu, ne znam zašto bi Srbija ostala privržena ideji koja nema nikakvu konkretnu realizaciju,“ navodi Stanković.
U međuvremenu, Brisel je upozorio Prištinu da Kurtijevi principi vođenja dijaloga sa Beogradom, „podrivaju ovaj proces“ i napominju da bi Kurti zbog ovakvih izjava mogao da snosi isključivu odgovornost za „nedostatak napretka”, ali i mogući „neuspeh“ dijaloga Beograda i Prištine.
Neuspeh pregovora vraća nas na početne pozicije
Na pitanje, šta za Srbiju znači „neuspeh dijaloga“, naš sagovornik kaže:
„To znači da smo na samom početku i da sve što je do sada implementirala kroz sporazume, Srbija može da povuče i stvari vrati na nultu poziciju. Onda može da se razmišlja ili o nekom političkom procesu koji bi bio u drugačijem formatu i u kome bi učestvovali svi relevantni međunarodni faktori pre svega iz država koje su stalne članice SB UN-a. Jer bez UN nema rešenja konačnog statusa Kosova,“ uveren je sagovornik Sputnjika.
Udar i na bezbednost Srba
Ono na šta on stavlja akcenat je, da ako je dijalog mrtav, to otvara pitanje bezbednosti.
„Otvara se pitanje mogućeg sukoba između albanske fanatizovane vlasti i preostalih Srba na Kosovu i Metohiji jer onaj ko neće dijalog, a želi nezavisno Kosovo, verovatno će krenuti u realizaciju ideje o etnički čistom Kosovu. Ovo što radi Kurti je ulazak u opasnu avanturističku zonu koja može da podrazumeva i nove napetosti na Kosovu i Metohiji,“ upozorava Stanković.
Da li će posle svega uopšte doći do susreta Kurtija i srpskog predsednika Aleksandra Vučića kako je to najavio specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, pitanje je koje nema odgovor smatra Dragan Đukanović profesor na Fakultetu političkih nauka. Teško je predvideti tok nastavka dijaloga s obzirom na dijametralno suprotne stavove Prištine i Beograda.
„Mislim da je proces deblokade dijaloga jedan od prioriteta EU kao i iznalaženje modaliteta da se dijalog nastavi i pored tvrdih stavova koje čujemo iz Prištine,“ kaže on.
Kurti je glavobolja Evropske unije
Priština se, navodi on, vraća na početak ne želeći da prizna ni dogovorene stavke u ranijim dijalozima što je ozbiljna glavobolja pre svega za EU koja je na sebe preuzela ulogu statusno neutralnog posrednika.
