Ona dodaje i da je u Italiji pokazano da se najveći broj medicinskih radnika zarazio, ne u crvenim, već u zelenim zonama dolazeći slučajno u kontakt sa obolelima bilo u samoj zdravstvenoj ustanovi, bilo van radnog mesta.
Kako objašnjava, mere koje su u ovoj zemlji preduzete kako bi se zaštitili zdravstveni radnici podrazumevaju između ostalog i redovno PCR testiranje.
– Nekovid pacijenti koji se primaju u bolnice u Italiji moraju da imaju negativan PCR test. Znam da je u Srbiji uslov za ulazak u bolnicu jedno vreme bio negativan serološki, a potom i negativan antigenski test.
Ovi testovi jesu jeftiniji od PCR ali su i nepouzdaniji, pa može da se desi da ne otkriju zaraženu osobu pogotovu ako se radi o nekome ko nema simptome bolesti.
Stoga je i moguće da se jedan broj doktora zarazi i na taj način. Na kraju, ne znam koliko se zdravstveni radnici rutinski testiraju u Srbiji. U Italiji se lekari testiraju PCR testovima na dve nedelje, nekad i češće, da bi se na vreme otkrili zaraženi – kaže Milić.
Osim imena preminulih lekara koja su objavili Sindikat lekara i farmaceuta, i Lekarska komora Srbije, do sada u Srbiji nije urađeno nijedno ozbiljnije ispitivanje koje bi dalo odgovor na pitanje da li su i zbog čega lekari bili dodatno ugroženi tokom pandemije.
Lejla Ćeranić ističe da ova pitanja zahtevaju odgovor do koga nije teško doći pod uslovom da svi rade svoj posao.
– Trebalo bi da se uporedi umiranje među lekarima sa umiranjem u opštoj populaciji, da bismo videli da li postoji značajna razlika.
Mi moramo da znamo šta se desilo – da li je naš zdravstveni sistem stvarno u tako katastrofalnom stanju. Ali to je posao za one specijaliste koji ne rade sa pacijentima, za statističare, epidemiologe, specijaliste socijalne medicine – zaključuje Ćeranić.
(Danas.rs)
