Zvanični podaci o broju preminulih lekara i drugih zdravstvenih radnika od kovida 19 od početka epidemije u Srbiji ne postoje.
Podaci koje je, pak, sakupio Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) govore da je umrlo najmanje 75 doktora do sada, a spisak onih koji su izgubili život svakim danom je duži.
Sagovornice Danasa infektolozi Lejla Ćeranić, koja je u jednom trenutku bila jedini specijalista infektologije u novopazarskoj bolnici tokom najjačeg epidemijskog talasa, i
Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji, kažu da sigurno postoji više razloga koji su doprineli ovako velikom broj preminulih – od premora do nepostojanja rutinskog testiranja zdravstvenih radnika.
– Broj lekara koji su preminuli u Srbiji jeste zabrinjavajući pogotovu ako se poredi sa regionom u kome u Sloveniji nijedan doktor nije preminuo, dok je u Hrvatskoj zabeležen jedan smrtni slučaj. Ovaj broj je zabrinjavajući i u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji, i na broj obolelih koji je zvanično objavljen.
U Italiji, do polovine septembra preminula su 174 doktora među 17.000 zaraženih. Za Srbiju mi nemamo podatke koliko je ukupno doktora od početka epidemije obolelo od kovida. Kao što nemamo podatke ni o obolevanju i umiranju među ostalim zdravstvenim radnicima i pomoćnim osobljem koje radi u zdravstvenim ustanovama – navodi Jovana Milić.
Kako su ranije kazali predstavnici SLFS, podaci koje su prikupili o preminulim kolegama zasnovani su na objavama medija, i prijavama kolega i porodica umrlih.
Na tom spisku naznačeno je koji lekari su bili u penziji, kao i oblast kojom se lekar bavio i ustanova u kojoj je radio.
Ono što je primetno jeste da dok su na početku epidemije vesti o preminulim doktorima stizale periodično, u poslednjem talasu gotovo da ne prođe dan, a da se ne objavi da je još neki doktor zaražen korona virusom umro.
Infektolog Lejla Ćeranić, koja radi u novopazarskoj bolnici, kaže da na osnovu sopstvenog iskustva zna da u trenucima kada su bolnice prepune, doktori jedva da mogu da vode računa o zaštiti od infekcije.
– Tokom najgore situacije u Pazaru, nama je 100 zdravstvenih radnika bilo zaraženo. Nismo imali ni dovoljno lekara ni medicinskog osoblja. Ja sam imala svu zaštitnu opremu u crvenoj zoni, ali da li sam u toj situaciji mogla da vodim računa kako je svlačim i oblačim, kada je bilo najvažnije pregledati sve te pacijente koji su neprekidno pristizali.
Niko nije mogao ni da poštuje pravilo o izlasku iz crvene zone nakon četiri sata. Ja sam u skafanderu provodila po deset, 11 sati. Onog trenutka kada je u rad uključen veći broj lekara, mi smo prodisali. I tu smo jasno videli da je sve stvar dobre organizacije – kaže Ćeranić.
Jovana Milić takođe upozorava da prevelika opterećenost doktore stavlja u poseban rizik od obolevanja.
– Znam da jedan lekar brine i o 40 pacijenta na kiseoniku istovremeno. Samo saznanje da ste sami odgovorni za 40 života nosi ogroman pritisak. A da biste donosili ispravne odluke i za sebe i za pacijente potrebno je da budete odmorni – kaže Milić.
