Rat u Ukrajini je Nemačku uhvatio sa praznim skladištima gasa. Zemlja preko noći mora da promeni energetsku politiku, posebno ako Kremlj zavrne ventil.
Planova je mnogo, ali brzo pomaže samo kupovina arapskog gasa.
Najveće skladište gasa u zapadnoj Evropi nalazi se u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji na dubini od dva kilometra. Zove se Reden i veliko je kao 910 fudbalskih igrališta. Može obezbediti jednogodišnju potrošnju gasa za oko dva miliona domaćinstava.
Reden ima ključnu ulogu za Nemačku i Evropu kada se radi o sigurnosti snabdevanja gasom. Astora, kompanija koja rukovodi skladištem, podružnica je ruskog energetskog diva Gasproma koji kontroliše više od trećine svih nemačkih skladišta gasa.
Sva su trenutno gotovo prazna. U Redenu je popunjeno samo tri odsto kapaciteta. Nemački ministar privrede Robert Habek pretpostavlja da su skladišta “sistematski pražnjena” kako bi se strateški povisile cene gasa i stvorio pritisak.
Gas kao političko oružje
Iz Rusije dolazi oko 55 odsto gasa koji se troši u Nemačkoj. Takođe iz Rusije stiže 50 odsto uglja i više od 30 odsto potrebne nafte. Dok u Nemačkoj postoje strateške rezerve
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
nafte, koje po zakonu moraju biti dovoljne za 90 dana, takva odredba ne postoji za gas i ugalj. Ovde kompanije same odlučuju o svojim zalihama.
Nemačko ministarstvo privrede želi da to što pre promeni, posebno za gas. Namera je da se minimalni nivo u skladištima propiše zakonom. Tako bi na početku oktobra svako
skladište moralo da bude popunjeno najmanje 80 odsto, početkom decembra 90 odsto, a na izmaku zime početkom februara barem 40 odsto. I tako svake godine.
Očekuje se da će zakon stupiti na snagu u maju. “To je potrebno kako bi cela letnja polovina godine bila na raspolaganju za punjenje skladišta“, kaže se u saopštenju Ministarstva privrede.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
No, šta se ako Moskva naredi da se snabdevanje energijom ograniči ili čak zaustavi? To bi moglo dovesti do ozbiljnih nestašica najkasnije sledeće jeseni i zime.
Prema informacijama iz krugova bliskih nemačkoj vladi, radi se na rešenjima. U kriznim vremenima zamislive su mnoge stvari koje su inače nezamislive. Na primer, promeniti
odluku o postepenom izlasku iz atomske energije, koja je doneta nakon reaktorske katastrofe u Fukušimi u Japanu. Krajem ove godine trebalo bi da se zatvore poslednje tri nuklearne elektrane koje su još u pogonu u Nemačkoj.
“Sve opcije moraju biti na stolu”
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Postupni izlazak iz energije dobijene od uglja je zapravo bio gotova stvar. U koalicionom sporazumu između vladajućih Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala stoji da bi u „idealnom slučaju“ to moglo uslediti do 2030. godine.
S obzirom na sadašnja uska grla, ministri privrede nemačkih pokrajina nakon posebne sednice traže da se ispita mogućnost produženja rada termoelektrana na ugalj, ali i
nuklearnih elektrana. „Sve opcije moraju biti na stolu“, rekao je ministar ekonomije i energetike Severne Rajne-Vestfalije Andreas Pinkvart.
Pinkvart je političar Liberala. Zatvaranje nuklearnih elektrana uvek je bilo trn u oku ovoj stranci. Tu su i regionalni interesi. U Severnoj Rajni-Vestfaliji, najvećoj pokrajini zemlje, postoje rekordne 52 elektrane na ugalj. Ta zapadna pokrajina je takođe jedna od četiri s velikim nalazištima mrkog uglja. Premijeri ove četiri pokrajine sada dovode u pitanje ubrzano zatvaranje termoelektrana.
