Šta konkretno znamo o rezultatima Švedske do danas? Uporedimo li broj umrlih u Švedskoj s drugim skandinavskim zemljama, na dan pisanja ovog teksta Švedska ima 2,462 umrlih, tj. 244 na milion stanovnika. Danska ima 443 umrlih, ili 76 na milion stanovnika.
Norveška ima 207 umrlih, ili 38 na milion stanovnika, a Finska gotovo jednako, tj. 206 umrlih, ili 37 na milion stanovnika.
Možda možemo dodati i Island s 10 umrlih ili 29 na milion stanovnika. Uz to, Švedska nadopunjuje podatke o umrlima unazad dvadesetak dana, pa na taj način javnosti prikazuje manji broj umrlih u stvarnom vremenu.
Ključno je o “Švedskom modelu” shvatiti tek jedno: Tegnel se, za razliku od epidemiologa u drugim zemljama, nije vodio jednim od osnovnih pravila medicinske struke. To je da sve odluke smemo donositi samo na osnovu najboljih mogućih dokaza koje u nekom trenutku imamo. Izložio je švedski narod nepoznatom virusu. Pritom se ponašao kao da o virusu zna više no što je o njemu zaista mogao da zna.
Sada ipak treba pričekati i videti koliko je Tegnel ipak pomogao ekonomiji svojim merama. Ovde se neko mogao zapitati koliko se uopšte može spasiti ekonomija ako ona
zavisi od izvoza, a sva strana tržišta izabrala su karantine i zatvorila granice? Ipak, treba priznati da se već sada pokazuje da je poverenje potrošača u Švedskoj palo znatno manje nego u drugim zemljama Evrope.
Stoga treba reći da su ovde prikazane ocene ograničene samo na epidemiološki deo znatno šire slike, te se radi o rezultatima s vrlo kratkoročnim uticajem na zbivanja u državi. Trebaće tokom narednih meseci i godina uzeti u obzir i ogroman broj drugih parametara, te pratiti uticaj ovih događanja u Švedskoj na srednjoročnu i dugoročnu sliku.
Moglo bi se vremenom pokazati da neke od zemalja, koje su se činile kratkoročnim dobitnicama u prvoj fazi krize, vremenom ipak budu dugoročne gubitnice na brojnim
drugim poljima. Da se to ne bi dogodilo i Hrvatskoj, potrebno je tokom idućeg razdoblja pažnju sasvim usmeriti na ekonomiju.
Ipak, u slučaju da se vremenom ne potvrdi uspeh švedske ekonomije u odnosu na susede, već ubrzo će se početi nametati zaključak da su za barem 2.000 preranih i verovatno nepotrebnih smrti Šveđana bile odgovorne neobične procene njihovog državnog epidemiologa.
Uz to, imao je i veliku sreću što se broj stvarno zaraženih virusom, nakon izrade testova i prvih merenja seroprevalencije, pokazao na desetine puta većim od broja potvrđeno zaraženih. Naime, ovo je nov i nepoznat virus, pa to nije moralo da bude tako.
Tada bi Tegnelov pristup doveo do još deset puta više smrti. Možete sami izračunati koliki je to broj ljudi i zapitati se da li biste vi želeli da budete u toj poziciji.
Dve ili tri stvari ipak bi mogle pomoći utisku koji je Tegnel ostavio na svoje kolege. Ako je zaita uspeo da sačuva švedsku ekonomiju od posrtanja koje će zabeležiti zemlje u njenom okruženju, tada ćemo iz Švedske dobiti i prve podatke o odnosu između broja žrtava od KOVID-19 kada se dopusti slobodnije kretanje ljudi te celog niza ekonomskih pokazatelja.
