Home TEMA DANA NAD SVETOM SE NADVIJA OPASNOST OD NOVOG RATA, VARNICA BI MOGLA DA...

NAD SVETOM SE NADVIJA OPASNOST OD NOVOG RATA, VARNICA BI MOGLA DA SEVNE SA DALEKOG SEVERA..

280
0
SHARE

Ledeni omotač Arktika se topi, a ono što ostaje iza leda otvara nove ekonomske šanse za sve arktičke države. Može li u ovoj regiji doći do novog rata, u kom bi učestvovale praktično sve vodeće svetske sile?

Borba oko regije bogate prirodnim resursima sada ne uključuje samo zemlje koje izlaze na Arktički okean (SAD, Rusija, Kanada, Norveška, Danska), nego i sile iz drugih regija, poput Kine.

Polarna istraživanja nisu više samo naučni poduhvati, jer se sada pomeraju i ka ekonomskom aspektu, što je dovelo do ozbiljne političke debate među arktičkim zemljama, analizira RT.

Tokom divljih devedesetih godina prošlog veka, gotovo sve ruske vojne jedinice stacionirane na Arktiku su smanjene. Praktično i nije bilo nikakvog vojnog prisustva na obali, od Murmanska do Čukotke. Rusija je tada izgubila kontrolu nad ovim ogromnim prostorom.

Sada se Rusija vraća na Arktik i koristi novu tehnologiju kako bi povratila svoju tapiju. Ruske oružane snage ubrzano uvećavaju svoj vojni potencijal i prisustvo u regiji. Moskva ima najveću flotu ledolomaca na svetu.

Ona gradi vojne i mornaričke baze, kao i aerodrome širom regije. Pojačava i vazdušnu podršku kao i protivavionsku odbranu, uz dodatna ulaganja u mrežu radara.

Ali i ostale arktičke zemlje rade isto. Zato se sada nameće pitanje — da li postoji rizik od sukoba interesa u regiji, koji bi mogao da preraste u otvoreni rat.

I zaista, među arktičkim zemljama postoji čitav niz neslaganja i sporova. Neki od njih mogli bi biti veoma opasni.

Pre svega, granice između ekonomskih zona u Arktičkoj regiji nisu uopšte definisane, zbog određenih nedorečenosti međunarodnog prava, što za posledicu ima različita tumačenja i nesporazume.

Kome će pripasti četvrtina svetskih rezervi nafte i gasa

Primera radi, širina ekskluzivne ekonomske zone ne bi trebalo da bude šira od 200 nautičkih milja (370,4 kilometra) od takozvane osnovne linije. Ali, ako neka zemlja može da dokaže da određeni deo morskog dna pripada njenoj kontinentalnoj ploči, onda ta zemlja ima i ekskluzivno ekonomsko pravo na širenje svoje ekonomske zone.

Ovo ima važne praktične implikacije, jer ta zemlja onda stiče pravo da istražuje morsko dno i da razvija svoje prirodne resurse, da stvara i koristi veštačka ostrva i da gradi infrastrukturu. To bi moglo da postane veoma isplativo, jer Arktička regija, prema nekim procenama, krije četvrtinu svetskih rezervi nafte i gasa.

Drugi problem predstavlja spor oko nadležnosti nad Severnim morskim putem. Ova brodska ruta posle otapanja leda postaje sve dostupnija za komercijalna plovila.

SAD u poslednje vreme sve više teži da ograniči prisustvo Rusije na Severnom morskom putu, uz nameru da ga pretvori u međunarodnu pomorsku rutu.

Amerika sve više povećava svoje aktivnosti na Arktiku. Jedna od strategija je i slanje sve većeg broja plovila Obalske straže.

Zapadni stručnjaci tvrde da pozicija Rusije na Severnom morskom putu nije uvek ubedljiva i da, navodno, krši međunarodno pomorsko pravo, kao i da narušava princip mirnodopskog korišćenja mora i okeana.

Moskva, s druge strane, tvrdi da ima nadležnost nad Severnim morskim putem, jer prolazi kroz njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu. Zato bi sva plovila koja žele da koriste ovu rutu morala da traže dozvolu od Rusije.

Koliko je veliki rizik od nuklearnog sukoba?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here