Kakvu korist mogu imati Rusi od ovih demonstracija? Ruska politika ovde se više-manje predimenzionira. NJu režim koristi da bi pred svojim biračima sakrio svoje bespogovorno izvršavanje zapadnih, američkih naloga.
Pogledajte realno: sve ekonomske transakcije režima su usmerene ka Zapadu, a ne ka Rusima. Kome su prodali aerodrom? Kome su prodali Er Srbiju? Kome su prodali Komercijalnu banku? Ništa nisu prodali Rusima. Ima jedan deo tog ruskog naoružanja, koje se glorifikuje, ali kakve veze to naoružanje ima s protestima?
Dakle, realno gledano, ruski činilac ovde nije imao neke posebne interese da realizuje proteste.
Obrnuto, zapadni činioci imaju jedan režim koji je najkooperativniji od svih režima koje su dosad imali… jer ima ogromnu glasačku podlogu, i istovremeno je fiksiran za ciljeve smeštene na Zapadu.
Prema tome, Zapad ima realnih interesa da podrži nasilje režima da bi taj režim sproveo ono što Zapad od njega traži.
Naš režim se nalazi u značajnom raskoraku s ruskom politikom. Ruska politika je čvrsto vezana za 1244 – barem danas to tako izgleda – vidimo da se ambasador Čižov juče sastao s Lajčakom, i vrlo otvoreno rekao da Rusija rešenje vidi samo u okviru 1244. To je ponovio i njihov savetnik za bezbednost pre neki dan.
Dakle, to je pozicija koja se objektivno razilazi sa politikom koju zagovara Predsednik republike, što je politika razgraničenja, što je u stvari smokvin list za predaju Kosova i Metohije.
Taj agresivni ton u provladinim, prorežimskim medijima, bilo tabloidima, bilo televizijama, izraz je izvesnog nezadovoljstva ruskom politikom, koje se onda transferiše na neke neimenovane činioce da se stvar ne bi činila nepovratnom.
***
Što se pregovora tiče, nema tu velikih tajni. Sve što je moglo da se da, Briselskim sporazumom je dato, praktično je ostalo samo saglašavanje s ulaskom Kosova i Metohije u međunarodne organizacije, što je jedan oblik međunarodnog priznanja. Drugih nekih tema nema.
Može se samo raspravljati o načinima na koje bi se publici u zemlji učinila prihvatljivom jedna odluka koja izaziva protivljenje najvećeg broja građana.
I to je jedina suštinska tema, sve ostalo su maskerade, glumatanja, razni oblici poluinfantilnog ponašanja, u skladu s opštom slikom javnosti u zemlji, jer cilj ovog
režima, da bi mogao da sprovede ovakve odluke, jeste da u zemlji, u javnoj sferi – na televizijama, u novinama, u javnom saobraćaju – ne bude nikakvih standarda.
Ključno što režim želi i što već dobrih osam godina sprovodi jeste poništavanje i snižavanje standarda, normi, običaja u komunikaciji između ljudi. Kad predstavnike režima suočite s argumentom, oni na argumente odgovaraju psovkama. Jednostavno rečeno, na rečenicu da doktorat aktuelnog ministra finansija nije regularan, Predsednik republike odgovara rečenicom „Nikad ništa gluplje nisam čuo“.
Ta vrsta proizvoljnosti ima za cilj da se kod građana snize kriterijumi, da svi kriterijumi padnu, da sve bude dozvoljeno. Pogledajte kako govori Predsednik vlade – on upućuje opozicione poslanike da se leče. To je uličarski govor, i to u svojim nižim registrima, među polukriminogenim elementima.
Prostački način ponašanja je učinjen prihvatljivim oblikom političke komunikacije. Zašto? Da bi se svaka ozbiljnost uklonila iz sfere javnosti, da bi to zamenila propaganda, da bi propaganda besomučno ponavljala ljudima „bedni ste“, „nikakvi ste“, „morate da slušate“, „parče hleba vam zavisi od nas“.
