Nije nikakva novost da se zadnjih nekoliko meseci u Srbiji vodi politička kampanja usmerena protiv Ruske Federacije.
U tom poslu učestvuju pre svega mediji, ali mediji koji su pod direktnom kontrolom predsednika Srbije. Postavlja se pitanje zašto se vodi ovakva kampanja protiv ruskih prijatelja?
Prvi razlog je taj, da Aleksandar Vučić želi da pokaže zapadu da mu Rusi nisu saveznici i na taj način se uklapa u evropsku antirusku kampanju. Sa druge strane, jasan i nepomirljiv stav Ruske Federacije da se rešenje statusa za KiM mora tražiti u okviru Rezolucije 1244 predsedniku Srbije sužava manevarski prostor.
Nije tajna da je on Zapadu, pre svega Nemačkoj, obećao priznanje kosovske nezavisnosti. Briselski sporazum je bio samo uvertira za priznanje samoproglašene republike Kosovo. Setimo se da je Briselskim sporazumom Aleksandar Vučić demontirao institucije srpske države u južnoj srpskoj pokrajini i predao ih separatistima.
Kao poseban šlag na torti u političkom smislu je naredba predsednika Srbije srpskim sudijama na Kosovu i Metohiji da polože zakletvu na ustavu samoproglašne republike Kosovo i pred ratnim zločincem Hašimom Tačijem.
Kampanja protiv Ruske Federacije pojačava se naročito posle posete Sergeja Lavrova Beogradu kada je ministar spoljnih poslova Rusije jasno stavio do znanja predsedniku Srbije da se Rusija neće libiti stavljanja veta na odluku o priznanju nezavisnog Kosova od strane Srbije u Savetu bezbednosti.
Još je i dodao da Rusija neće dozvoliti prekarjanje istorije Balkana u zadnjih 25 godina. Posle takvih izjva na toj zajedničkoj konferenciji za štampu Aleksandar Vučić je ličio na pokislog pacova. I tu nije kraj.
Dva meseca posle toga, savet bezbednosti Ruske Federacije, državni organ čije su odluke neprikosnovene, donosi odluku da Rusija neće prihvatiti nikakve sporazume koji izlaze iz konteksta Rezolucije 1244.
U političkom smislu to znači da samoproglašena republika Kosovo nikada neće postati međunarodno priznata država koliko god Aleksanadar Vučić govorio da mi na Kosovu nemamo ništa i da je dovoljno da dobijemo dva sela da bi Srbija u južnoj srpskoj pokrajini ostvarila svoje teritorijalne ambicije.
Ovako tvrd stav Ruske Federacije dovodi u nezgodnu poziciju Aleksandra Vučića jer ako on, kako je obećao Nemcima, prizna „Kosovo“ a Ruska Federacija stavi veto u Savetu bezbednosti na njegovu odluku onda se on lično apsolutno kompromituje u srpskom narodu.
Kampanja protiv Rusije kreće od optužbi da nas Rusi šijuniraju. Setimo se samo špijunske afere koju je tako zvučno promovisao Aleksandar Vučić sa nekim nepostojećim ruskim špijunom i srpskim oficirom.
Ona se nastavlja sa repriziranjem filma o ruskom predsedniku na državnoj televiziji u kome se on prikazuje kao silnik, diktator, lopov i prevarant. Jasno je da takva emisija bez podrške aktuelnog režima, pre svega predsednika Srbije, na televiziji Beograd nije mogla da bude prikazana a pogotovo reprizirana.
Slučaj Jevgenija Primakova poznatog novinara i unuka nekadašnjeg predsednika ruske vlade je još drastičniji primer antiruskog delovanja predsednika Srbije. Bez ikakve osnove on je optužio novinara sa ruske televizije „24 časa“ da mu je on navodno predlagao da se formira vlada nacionalnog jedinstva zbog čega je predsednik Srbije ovu ponudu sa gnušanjem odbio.
Poslednji događaji kada je ruska strana optužena da stoji iza demonstracija u Srbiji takođe ide na dušu predsedniku. Ta kampanja je bila toliko jaka u svim medijima bliskim Vučiću, Dnevnom telegrafu, Alo, Kuriru da je ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije moralo najenergičnije da reaguje.
