Ogromna potrošnja zahvaljujući naštampanom novcu – mnogim zemljama preti dužničkom krizom i propašću.
Pandemija koronavirusa pretvorila se u ekonomski paradoks za ceo svet.
Ogromna potrošnja zahvaljujući naštampanom novcu – mnogim zemljama preti dužničkom krizom i propašću.
Međutim, najbogatije – na primer, Sjedinjene Države, Kina i Japan – čak i od gomilanja dugova samo imaju koristi i postaju još bogatije.
Kako se to dešava?
Prema proceni Američkog instituta za međunarodne finansije, do kraja 2020. godine ukupan dug svih zemalja sveta mogao je dostići rekordnih 277 biliona dolara, ili 365% svetskog BDP-a.
Tokom godine, zbog koronavirusa, ta cifra se povećala za 15 biliona dolara.
Dugovi zemalja u razvoju posebno su brzo rasli.
Trenutno njihov ukupan dug premašuje njihov ukupni BDP za 210 odsto, dok je u 2019. godini taj procenat bio – 185 odsto, a pre deset godina 140 odsto.
U maju Argentina, čija su dugovanja na početku 2020-te iznosila 323 milijarde dolara, nije bila u stanju da otplati inostrane obaveze u iznosu od 500 miliona dolara.
Državni dug Libana dostigao je 170 osto njegovog BDP.
Zambija je prva afrička zemlja koja je u novembru objavila da nije u stanju da servisira svoj dug.
U Latinskoj Americi, pored Argentine, posrnuli su i Ekvador, Surinam i Belize.
Mnoge zemlje su se približile finansijskom kolapsu zbog potrebe da dramatično povećaju potrošnju zbog epidemije.
Među njima je i Ukrajina koja će 2021-ve morati da otplati 15,6 milijardi dolara dugova.
Turske javne finansije takođe su se našle u izuzetno teškoj situaciji. U sve većim problemima je i Italija.
Međutim, afričke zemlje poput Angole, Kenije i Kameruna biće glavni kandidati za neizvršenje obaveza sledeće godine. Pakistan bi takođe mogao imati problema sa otplatom kredita.
Mnoge od zemalja koje su se „nakrivile“ spasavaju izuzetno niske kamate. I, odgovara im što su američke Federalne rezerve objavile da će referentnu kamatnu stopu do kraja 2022-ge držati „oko nule“.
To Sjedinjenim Državama omogućava da i dalje „zidaju piramidu“ svog duga koji je već premašio 26 biliona dolara, ali je još nešto malo ispod 100 odsto BDP te zemlje.
Američki dug raste na štetu kreditora, koji su sami mnogo siromašniji od Amerikanaca.
Američki dug je tražen u širokom spektru zemalja i dok god se u svetu veruje u dolar – Sjedinjene Države imaju mogućnost da finansiraju svoje potrebe nagomilavanjem duga, odlažući vraćanje za kasnije.
Sjedinjene Države usisavaju kapital koji bi razvijao ekonomije siromašnih zemalja, čineći sebe bogatijim. Drugim rečima, održavanje američke piramide državnog duga čuva jaz između bogatih i siromašnih zemalja, a to je veliki globalni problem.
Sjedinjene Države i Kina su, kao niko drugi, shvatile da neće biti otplate duga, pa ludim tempom `zidaju` svoj dug.
Osim toga, manipulišu nacionalnim BDP, precenjujući ga i izvlačeći iz toga maksimalnu korist.
Drugi najveći dug na svetu na svetu ima Japan koji je već dugo na nivou 250 odsto nacionalnog BDP.
Dok bogate zemlje mogu sebi priuštiti takvu potrošnju, svako povećanje duga siromašne države još više uvodi u začarani krug zaostalosti.
MMF i Svetske banke samo pojačavaju nejednakost između zemalja prvog i trećeg sveta. Teški uslovi i insistiranje na reformama smanjuju konkurentske prednosti zemalja dužnika, anjihova potreba za novim kreditima raste“.
Među zapadnim političarima i ekonomistima sve je više onih koji smatraju da je jedini pravi način za rešavanje problema velikih dugova dopuštanje visoke inflacije u zonama evra i dolara u narednih 10-15 godina.
