Drugim rečima, čak i da se danas obustavi snabdevanje obogaćenim uranijumom iz
Rusije, Amerikanci će, ipak, imati vremena – od godinu do tri da nađu neko političko ili drugo rešenje.
Samim tim, smatra Uvarov, alarmantna upozorenja američkih eksperata imaju za cilj skretanje pažnje na ovaj problem, jer ako Rusija uvede embargo na isporuku ruskog uranijuma najteži udarac će zadobiti američki program perspektivnih reaktora.
„Postoji zahtev američkog Kongresa da se najmanje dva nova perspektivna reaktora sa novim tehnologijama pokrenu najkasnije do 2028. godine. Na tome se već radi. Iznenađujuće je to što će svi projekti perspektivnih reaktora raditi na visoko obogaćenom
uranijumu. To obogaćivanje je veće nego za nuklearne elektrane. Za perspektivne reaktore potreban je uranijum sa obogaćenjem od oko 20 odsto. I, sada zaključak – jedini komercijalni dobavljač visoko obogaćenog uranijuma na svetu je Rusija! Samim tim, ako sutra bude uvedena zabrana isporuke ruskog obogaćenog uranijuma, bilo konvencionalnog ili pojačanog, onda će američki perspektivni reaktorski program biti u opasnosti da potpuno propadne, jer neće moći da naprave ove reaktore, neće imati gorivo“, ističe Uvarov.
Stradaće i Evropa
Pojedini eksperti smatraju da u slučaju asimetričnog odgovora Rusije na energetske sankcije Zapada neće stradati samo SAD, već i neke evropske zemlje.
Na pitanje koliko je Evropa zavisna od ruskog uranijuma, Uvarov kaže da je „sa Evropom situacija još komplikovanija“.
„U Evropu isporučujemo dve stvari – obogaćeni uranijum koji se koristi u raznim nuklearnim elektranama u Evropi i nuklearno gorivo koje se koristi samo u Istočnoj Evropi, gde se nalaze sovjetski reaktori, a to su: Bugarska, Češka, Slovačka, Mađarska, Finska i još Ukrajina, ali da se nje sada ne dotičemo. I ovde je situacija opet dvojaka. Odnosno, ako prestanemo da isporučujemo obogaćeni uranijum, Evropljani će pokušati da ga zamene sopstvenom proizvodnjom, ali tada će stradati Amerika“, objašnjava ekspert.
U tom slučaju Evropa će biti primorana da nadoknadi gubitke i neće moći da isporučuje obogaćeni uranijum Americi.
„Ako prestanemo da isporučujemo Evropi nuklearno gorivo, što je sledeći korak posle obogaćenog uranijuma, onda će nuklearne elektrane iz ovih pet zemalja koje sam naveo biti u opasnosti od zatvaranja. Delimično problem može da reši američka kompanija „Vestinghaus“, koja može da pravi nuklearno gorivo za sovjetske reaktore, ali kapacitet postrojenja je ograničen. Osim toga, oni sada imaju velikog kupca, a to je Ukrajina, jer Ukrajina više ne želi da kupuje gorivo od Rusije“, kaže Uvarov.
Prema njegovim rečima, to će dovesti do stvaranja konkurencije između potrošača nuklearnog goriva na tržištu i probleme zemljama Istočne Evrope.
„Ne znam kako će se oni poređati i kako će dokazati koja je država bitnija. U ovom slučaju, brinem za Bugarsku, koja će sigurno biti stavljena na poslednje mesto, a za njih je nuklearna elektrana ‘Kozloduj’ jedini izvor električne energije u zemlji. Sve ostalo je mnogo skuplje. Tamošnja nuklearna elektrana je ta koja omogućava bar nekako obuzdavanje cena struje. Dakle, ovde bi najteži problemi nastali za zemlje Istočne Evrope“, zaključio je ekspert.
